Општинске новине

Милорад II. Зечевић

Проблем снабдевања Београда здравим млећом

После извршене општинске анкете над продавцима млека у Београду и објављеним драстичним резултатима ове анкете, којом је њен покретач г. Слободан Ж. Видаковић пластично преставио сву језивост овог стања о нездравом млеку и нехигијенском начину снабдевања млеком Београђана, постављено је питање о бољем начину снабдевања Београда добрим и здравим млеком. На том је питању рађено са одабраним стручњацима и овај је рад ушао у завршну фазу. Како смо могли разабрати из неколико објављених вести по овом питању, а нарочито у „Београдским Општинским Новинама", та завршна фаза, у решавању горњега питања, састоји се у оснивању једне централне млекаре у у Београду, у којој ће се вршити пастеризација и стерилизација млека и као такво продавати потрошачима. Последње питање које се решава јесте по којој методи да се врши ова пастеризација, јер у овом правцу данас у свету постоје разни методи и разни апарати. За нас је споредно који ће метод бити примењен, али је важно да је пала одлука да се врши пастеризација млека. Од колико је велике важности питање снабдевања Београда здравим и добрим млеком, од толико је веће важности који ће се пут изабрати у циљу отклањања досадашњег рђавог начина снабдевања млеком и који се начин снабдевања има применити. С обзиром на већ од стручњака предложени општ. Одбору начин пастеризације изнећемо нека наша опажања, да би читаоци и они који се интересују овим питањем, могли правилније оценити корисност или штетност завођења предложених начина снабдевања Београда здравим и добрим млеком. Одмах морамо рећи, да се не слажемо са предложеним начином снабдевања Београда млеком. А зашто се не слажемо и да објаснимо наше неслагање, изнећемо све оно што је потребно за упознавање овога питања. Општи појам о млеку. Кравље млеко, које је главни чинилац у људској исхрани, преставља непрозрачну, жуто-белу течност, која се добија из вимена рогате стоке. Виме је

мускулни зид и дели се на два самостална дела, од којих сваки има по две сисе, које су спојене са унутрашњим шупљикама вимена. У тим шупљинама скупља се прерађено млеко у вимену. Тај део вимена, где се израђује млеко, носи назив жљезде. Млечне жљезде сличне су грозду — гроздасте су — и имају масу малих мехурића, где се израђује млеко, које отуда, по уским каналима, долази у унутрашње шупљине вимена и мужом млека из сиса добијамо из две сисе млеко из једне половине, а из друге две сисе из друге половине. Добро, нормално млеко, има пријатан, мало сладак укус и слаб мирис. По свом саставу млеко је сложена смеса од воде, масти, беланчевине, млечног шећера и разних минералних соли, а садржи и друге саставне делове неопходне за живот: витамине, лецитене и ферменте. Улога хранљивих материја у млеку. Млеко у свежем и непромењеном стању најздравија је храна и најбогатија средина са хранљивим метеријама, јер садржи у себи све основне хранљиве материје, које су потребне за одржавање, развиће, рашћење и функцију једног живог организма. Млеко садржи масти, беланчевине, угљене хидрате (у млечном шећеру), минералне соли и све друге допунске материје: витамине, лицитин (једињења азитних материја) и ферменте, који су неопходни за живот и на крају садржи имуне материје у глобулину. Нема таквог продукта који садржи све хранеће материје потребне за живот као што је млеко. Млечна маст налази се у млеку у облику врло малих масних зрнаца, која се простим оком не виде и као хранећа материја служи за извор топлоте и енергије. У 1 куб. сантиметру млека има до 3 милијарде масних зрнаца. У разним пробама број масних зрнаца неједнак је. Њихов број зависи од разних узрока: од врсте стоке, од времена у коме се стока музе, од начина храњења и неге и т. д. Млечна зрнца у млеку налазе се у покретном стању; она пливају у млеку и кад је млеко у мирном стању зрнца се дижу на по-