Општинске новине

Стр. 1488

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Шта ће тек онда да буде, јер мајка неће моћи одмах да ради? Ово је само један мали део од многобројних нерешених случајева које смо имали последњих недеља односно од када немамо дечју станицу, али они тако речито и тек убедљиво показују, како је немогуће спровести отворену дечју заштиту, или ма коју врсту дечје заштите, без једног уређеног и добро организираног дечјег прихватишта. Дечје прихватиште је капија за Дечју заштиту у опште. Оно пружа угроженом детету тренутно заштиту без обзира, ко би био дужан за то. Овде се дете задржи, док се де-

Мати. Уметнички рад аћадемсћог бајара Маћса Крејца у дому Дечјег прих&атишта у Бечу

таљно не испита његово здравствено, душевно, социјално и правно стање и онда се дете према потреби и стварној ситуацији предаје опет својој породици, туђој породици или Дому. Чим се покаже опет нека промена у животу детета, оно се поново враћа у ово средиште и овде се одлучује даља судбина његова. Јер, немогуће је решити сва та питања само у канцеларији, кад се нема могућности за посматрање и упознавање детета. Ово тешко и за сада безизлазно стање дечје заштите у Београду правилно је схватио Суд општине града Београда и донео је решење да се за подизање Општинског дечјег прихватишта уступи општинско земљиште на Булевару Ослобођења као и да се фонд Одељења за социјално и здравствено старање у износу од око пола милиона дина-

ра употреби за почетне радове ове установе. Како је већ одређена сума као и предвиђена сретства за ову установу у буџ. 1932 г. недовољна, одлучило се, да се прихватиште гради у виду павиљона, и то да се изради одмах план за цео комплекс зграда и да се према плану и према расположивим сретствима постепено приступи изградњи првог и доцније осталих павиљона. Ако се узме у обзир, да је дечје прихватиште установа, која прима свако дете од рођења до шеснаесте године старости, које је из ма ког разлога угроженб, напуштено и без крова на територији Општине града Београда, онда се лако може разумети сложена организација појединих одељења. У прихватиште се прима одојче, мало дете, школско дете, дечаци и девојчице из различите, често непознате средине, па ипак сви морају наћи уточишта, у коме су здравствено и морално потпуно заштићена. Инкубације или избијање неке заразне дечје болести код једног детета несме да угрози здравље осталих штићеника, нити сме да затвори врата установе и за најкраће време за новог малог невољника. До данас је од свих градова света најповољније решила проблем Дечјег прихватишта Бечка општина. Она је са много стручног знања и љубави, нештедећи сретстава (јер Бечка општина никада не штеди, кад су у питању деца, пошто сматра, да дечја заштита не претставл^а акт хуманитета него да је од великог друштвеног и комуналног значаја подићи што већи број телесно и душевно здравих грађана) 1925 године сазидала Дечје прихватиште. Први уметници израдили су разне скулптуре и украсе, који претстављају мајчину љубав, здраву децу и друго, тако да би дечје око запазило само лепе и узвишене ствари и како би намучене мале душе и тела заборавила све своје прошле патње и надале се бољој будућности! Ванредни естетски утисак ове установе сведочи и потврђује само и скоро савршено здравствено и васпитно решење смештаја штићеника. Прихватиште располаже са пет одељења и то за одојчад, за малу децу, за школску мушку, за школску женску и за здравствено сумњиву децу. Сва одељења су у боксу грађена и у један бокс прима се само мањи број деце. Сваки стаклени бокс има своју терасу и потребне нуспросторије тако да деца појединих боксова немају међусобно никаквог додира. Дејство боксова појачано је још чињеницом, да ово прихватиште има 3 сасвим одељена степеништа, која воде у сва одељења. Чим се у једном боксу појави случај неке заразне болести, употребљава сва послуга овог одељења једно степениште, а два друга степеништа и остала одељења остају способна за пријем нове деце. Деца инфицираног одељења се задржавају док не прође време инкубације, онда се она на од-