Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1489

говарајућа места збрину, а одељење и степеииште по извршеној дезинфекдији прима опет нову децу. Пријемно одељење потпуно је изолирано од ових боксова и увек се може лако дезинфицирати. Оно је везано са купатилом и дезинфекцијом, а дете кад прође кроз ово чистилиште изађе у „чисту" чекаоницу где добије домско одело и одавде се упућује преко слободног степеништа у одређено одељење. Свако се дете за време свога боравка у прихватишту здравствено испита и према потреби лечи. У кући се налази и зубна станица тако, да се и ови дефекти дечјег здравља могу отклонити. Иста пажња посвећена је и душевним способностима деце. У прихватишту су намештена поред лекара, сестара и педагози, који се баве са појединим групама деце и помоћу разних тестова и других психолошких метода одређује се степен интелигенције сваког детета. У тесној сарадњи са овом установом су дечји психолози и психопатолози, који указују на мере, које се морају у нарочитим случајевима подузети. Јасно је, да наше београдско прихватиште неће се моћи нити сазидати нити организирати у таквом размеру, јер би за то потребно било преко десет милиона динара, а такође још немамо довољан број стручног особља. Али и београдско дечје прихватиште треба да преставља социјално-културну тековину првога реда и може бити грађено и распоређено најбоље, тако да послужи и осталим градовима за пример, пошто се оснива у времену, када је већ подигнут већи број дечјих установа, тако да Београдска општина може да се користи добрим и рђавим искуствима у земљи и ван ње. Према потребама незаштићене деце наше престонице за подизање ове установе биће потребно најмање 8—10 ми-

лиона динара и стога је и решено да се гради у виду павиљона, јер би било врло тешко сада одмах осигурати толику своту. Само се несме изгубити из вида, да се у временима привредних криза и повећање опште беде повећава и број угрожене деце и баш у таквим данима треба да су позиције за социјалне циљеве веће неголи у привредно повољном добу. Цео предмет прихватишта налази се сада у архитектонском отсеку Београдске општине, где ће се према, стварној потреби прихватишта, као и према одобреном земљишту израдити план за ову тако важну и неопходну установу. Тако би се у почетку пролећа 1932 године могло приступити зидању првог павиљона. Шта значи тако дуго чекати на ово прихватиште, јасно је према раније изложеним појединим случајевима. Скоро још годину дана може се деци пружити заштита само у ограниченој мери или никако, и то управо у времену, када су и сретства приватне иницијативе знатно смањена. Ипак је од великог значаја, да је Суд Општине града Београда решен, да учини све за збрињавање деце, како би нестало свих малих несретних скитница и просјака са наших улица, деце која по ноћу поцепана и боса дрхтећи продају цвеће и карте по разним локалима, деце која плачу по квартовима, јер су из ма ког разлога изгубили бригу родитеља, деца која услед немаштине родитеља гладују и зебу и мала новорођенчад, која се гуше у крпама и прњама! Подизањем и изградњом Дечјег прихватишта чини Београдска општина своју основну и свету дужност према својим најмлађим грађанима и полаже основе за правилан и здрав развитак наше напуштене деце.