Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1487

дечицу могли сместити. Једино тренутно уточиште је кварт или притвор; иначе дете остаје на улици. У неким мање комилицираним случајевима, када се већ има неколико података о детету, оно се смешта одмах код хранитељице, али такав начин рада повлачи велику одговорност и може имати катастрофалних последица, кдда се предаје на чување здравствено, душевно и морално неиспитано и непознато дете које долази из здравствено непознате средине у туђу здраву породицу. Несме се изгубити из вида, да се само нормална деца могу збринути у отвореној заштити, а сва дефектна деца припадају дому. Илустрације ради навешћу овде само неколико примера од многобројних тешких и грагичних случајева са незбринутом децом, која су била упућена у Централни уред за заштиту деце у месецу октобру и новембру ове године, т. ј. откако више не постоји дечја стгница: Случај „27 С": ,,Пре подне доведено двоје деце од 3—6 година с тиме, да их Централни дечји уред збрине, јер је мајка јутрос однешена у болницу а деца су ванбрачна и немају никога. Нађена су на улици од стргне сестре нудиље. Деца су до зла бога прљава, у поцепаним крпама, гладна, изнемогла! Куда са овом децом? У канцеларији уреда не могу остати, а установе немамо! Да се опет у таквом стању одведу некој хранитељици, врло .је незгодно али не преостаје ништа друго. Одмах одлази заштитна сестра, да извиди шта је с њиховом мајком и дали би могли ипак сазнати за кога рођака ове деце. У болници сестра сазнаје, да мајка нема никога свога и да болује од флоридног луеса. Незнамо да ли су деца такође заражена или не, реакција крви добије се тек за 24—48 сати. Ситуација је безизлазна, јер Дечји уред не може сносити одговорност да можда луесом инфицирану децу смести у здраву пороцу. — Случај „31 С": „Опет се јавл>а Дечјем уреду, да је једна мајка, удовица, однешена у болницу у врло тешком стању у туберкулозно одељење. Код куће је остало петоро незбринуте деце од 3—12 година без икаквог надзора, без икаквих срестава! Куда с њима? Деца су слабуњава, гладна, бледа, можда које од њих има и отворену туберкулозу, па како их смемо одмах сместити у туђу породицу. Деца се морају најпре посматрати, али где, деца нису за болницу, нити имају наша болничка одељења места за пријем такве деце. — Случај „41 С": Кварт упућује једног дечка од седам година, који ноћива по чамцима на пристаништу. Мали прича целе бајке. Поред осталог ипак каже, да је похађао школу на Хаџи Поповцу. Одведемо дете у школу и сазнајемо, да нам се је преставио под лажним именом, да има неку стару бабу од које је побегао и која није у стању нити да га издржава, нити да га васпита, Има свега

један разред основне школе. Куда с њиме док се нађе установа или одговарајућа породица? Како да се сазна и утврди, да ли је ово дете само жртва рђаве средине или је морално патолошка јединка? — Случај „53 С": Мајка долази са шесторо деце од једне и по године до 10 година старости. Растројена је, отац лежи болестан у некој болници у унутрашњости куда је пошао, да зарађује за своју породицу. Мајка моли, да се само за кратко

Степениште украшено уметничћим радобима аћадемског Бајара Теодора Иглера у Дому дечјег прих&атишта у Бечу

време сместе деца, док она не нађе посла и поново узме стан. Нема никаквих ствари, јер је све задржано за дужну кирију а остатак је она продала за хлеб. И опет старо питање, куда с децом? — Случај 47: Још трагичнији је случај мале осмогодишње Верице, чија је мајка упућена у душевну болницу. Она се упућује нама из кварта. Домови приватне иницијативе су препуни. Ово дете сместити у породицу такође је опасно. Мајка може да напусти за најкраће време болницу, па да малтретира дневно и хранитељицу и дете. Јасно је, шта то значи за развитак већ и онако оптерећене психе мале Верице, али немамо дечјег прихватипга ! —- Случај 70: Опет отац туберкулозан у болници, мајка однешена у породилиште, а на Булбулдеру, у једној малој мрачној шупи, остала два дечака од 5 и 7 година без икога. Куда с њима док се мајка врати са новом малом бебом?