Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1519

Самостални

Закупци

Чиновници намештеници

Радници

Надничари слуге

Шегрти

Помоћни чланови породице

Производња . . .

8.248

1.624

33.170

2.277

3.534

830

Трговина . . . .

4.577

1.207

4.031

305

900

182

Саобраћај . . . .

592

—

2.245

3.769

539

Новчани заводи

—

1.859

105

197

—

Слободна занимања

2.185

3.218

3.942

6.578

Рентиери, пензион.

7.802

—

Држ. служба . .

—

14.453

2.261

2.009

—

У ку п н о . .

23.404

24.606

47.288

11.905

4.466

1.044

20,8°/ о

21,0%

42,0%

10,5%

31%

0,9%

Св. Стојановића, који смо употребили у броју од 20 фебруара т. г., излази да Београд плаћа 700 мил. дин. годишње кирије. У цифри од три милијарде овај расход претстављао би 23.3°/о. У редуцираној суми прихода износи, међутим, непуних 27.5%. Анализирајући кретање цена животних намирница у овој години ми смо већ констатовали да је преовлађивала тенденција одржавања високих цена. Све поврће у овој години било је скупље но у прошлој. Услед житног монопола увећана је и цена хлебу. Шећер .је такође, поскупио због увећане државне трошарине. Једино је нешто појевтинио остали бакалук, али и то у незнатној мери. Цена месу почела је да силази тек пре два месеца. Данашње цене и ако су знатно мање од прошлогодишњих, када се посматрају у поређењу са ценама живе и заклане стоке, нису у ствари ни најмање снижене. Просечне цене месу и живој мери у октобру ове и прошле године, по подацима општинске статистике, овако су се кретале: октобар 1930 октобар 1931 све у килограмима Говеђина 18,— динара 13,50

жива мера 7,50 5,15 Телећина 23,— 18,60 жива мера 14,40 7,20 Јагњећина 15,— 12,80 жива мера 11,40 6,10 Овчетина 15,— 12,20 жива мера 11,40 6,10 Свињетина 19,90 18,10 жива мера 10,50 8,35 Сланина сирова 16,60 13,80 Маст 18,40 14,90 У процентима изражен пад цена месу изгледа овако: месо: жива мера: Говеђина 25 % 31,4% Телећина 19,2% 50 % Јагњећина 14,7% 46,0% Овчетина 19 % 46 % Свињетина 9 % 20,5% Сланина сирова 17 % Маст 19 % —

Као што се види пад цена месу, код појединих врста, ни из далека није био у оној мери у којој је пала цена сировини, односно живој мери. Разлика између пада цена живој мери и месу износи код говеђине 6,4, код телећине 30,8, код јагњећине 31,3, код овчетине 27, код свињетине 11,5 поена. Код овакве констелације цена живој мери и цена месу очевидно је, да постоји превелика скупоћа. Из посматрања кретања цена у групи исхране намеће се закључак да су расходи морали остати исти, ако не и нешто увећани ако се желео одржати постигнути стандард. У колико је било редукције, она је извршена на рачун здравственог стања, али је то, обзиром на већ и онако слабу и хронично недовољну исхрану београдског становништва могло да буде минимално. Према томе, за смањење издатака у висини редуцираних прихода остале су три групе: огрев, одело и обућа, и културне потребе. Последње свакако не долазе у обзир пошто су и при ранијим приходима већ биле редуциране далеко испод сваког минимума. Редукција се, дакле, могла извести само у прве две групе издатака. Ту је била најосетнија. И зато видимо да се, нарочито у групи одела и обуће (овде долазе у обзир све текстилне израђевине) подвлачи скупоћа. То и поред тога што су цене фактички у последње време знатно спале. Томе, међутим, доприноси несразмеран пад цена у осталим групама код којих у редукцији издатака постоје извесне границе преко којих се не може прећи. Одела се човек може одрицати до рита, али се стана и хлеба ни једнога момента не може одрећи. Огрев може редуцирати на минимум, веш може бити и исцепан и недовољан, али се за храну мора наћи. Из овога излази да се за суму редуцираних прихода морала смањити потрошња: нешто врло мало у исхрани, а углавном у огреву, оделу, обући и свима осталим потребама, ван хране и стана. На тај начин поремећена је равнотежа у буџетима београдског становништва. Скупоћа, дакле, постоји у од-