Општинске новине

Стр. 1518

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

јевтиније снабдевање а, што је главно, најбољи су економско-социјални коректив, који утиче на формирање цена добрима у промету. Када би у Београду постојало неколико кооператива, савесно и добро вођених, са тим фактом би се морало рачунати; њега би морао да узима у обзир сваки онај који би се упуштао у сличне послове. Познато је много случајева где је коперативни покрет у градовима утицао непосредно на обарање цена. Код нас је ову улогу у пуној мери одиграла задруга државних службеника у Мостару. Да би се слично дејство могло осетити и у Београду потребне би биле неколике градске кооперативе, које би обухватиле већи део становништва. Сем утицања на боље формирање цена у дистрибуцији добара, гратске кооперативе би допринеле и економском васпитању нашег потрошача. Оне би формирале потрошачки менталитет, који служи као психолошка контрола над кретањем цена. Потрошач, који је тако економски васпитан, постаје осетљивим на сваку промену; он не прима промену цене док не тражи објашњење и не увери се у основаност узрока. Не схвати ли да је оправдано повећање цене у стању је да протествује, да уз свој протест придружи и остале потрошаче, и тако створи читав потрошачки покрет под чијим се притиском врше нужне корекције у ценама. Сличан случај десио се последњих месеци и у Београду. Једино под пресијом штампе београдски месари снизили су цене. Ма да то снижење није још онолико колико би требало да буде, обзиром на кретање цена живој и закланој стоци, ипак је знатно. Не треба сумњати да би се једном широм и систематскијом кампањом преко јавности могло постићи још веће спуштање цена. УЗРОЦИ СКУПОЋЕ У БЕОГРАДУ У јавности је понова покренуто питање о скупоћи у Београду и потреби да се предузму неке мере за њено ублажење. Ово питање за Београд није ново. После рата оно је стално на дневном реду. Садања његова већа актуелност долази отуда што га је прихватила и Општина. Полазну тачку за анализу проблема чини утврђивање економског и социјалног стања Београда и његових грађана. Затим се може поставити питање о узроцима скупоће, да ли се ови налазе на страии производње и промета или на страни поделе социјалног дохотка тј. прихода грађана. На страни производње они могу бити у поскупљењу средстава продукционих; на страни трговине у високим режијским трошковима; затим могу бити у картелним организацијама и, најзад, живот може да поскупљује и из разлога опадања прихода потрошача. Скупоћа је релатиган појам и утврђује се у релацији одређених фактора (у односу на кретање трошкова

производње, у односу на приход итд.). Ми ћемо проблем скупоће у Београду посматрати у односу на приход београдског становништва. Социјално-економска структура Београда, по попису из 1929. (Види прву табелу на страни 1519). Из овога прегледа видимо да у групи становништва, које зарађује, главну улогу играју радници, надничари и слуге т. ј. они са најмањим зарадама. На њих отпада 55.6°/о. Одмах за њима — са 21.9%, — иду чиновници и намештеници. Број оних, дакле, који су упућени на месечне зараде и код којих приходи показују највеће варијације износи (изузимајући државне чиновнике) 73.811 или 65.4% укупног броја лица, која зарађују у Београду. Ако овоме додамо још и дневничаре у државној служби, затим оне са незнатним и променљивим приходима у слободним професијама и, најзад, ситне пензионере, и оне који, сем пензије, немају никакве друге зараде, онда се горњи проценат пење на три четвртине (75%) свег становништва београдског које ради. Из тога излази да радници, чиновници и намештеници чине стуб на коме почива привредна радиност Београда. Од њих један део учествује директно у производњи добара, док остали само у потрошњи. Они чине главну потрошачку масу и од њиховог прихода зависи величина промета. Ноторна је чињеница да се приход већине ових упосленика последње две године налази у опадању. Пре свега, знатно је већи број оних који су остали без посла, а затим редуциране су и наднице и плате. Приход највеће потрошачке групе у Београду опао .је и налази се стално у знаку опадања, који процес може престати тек са побољшањем укупне привредне ситуације. Треба још узети у обзир и следећу чињеницу: већина у овој групи и раније имала је приходе, који нису одговарали животном минимуму па, према томе, нису могли штедети и одвајати по један део од зараде за доба беспослице и смањења наднице. Стога, настало смањење прихода се морало одмах осетити у опадању куповне снаге. По рачуну г. др. Бајкића приход београдског становништва требао би да износи око 3 милијарде динара. Ако узмемо да је овај приход у овој години смањен само за 15% онда то претставља замашну цифру од 450 мил. динара, која горњу суму редуцира на 2.550 мил. дин. Паралелно са овим морало се извршити и померање расхода. Расходи на станбене кирије померили су се незнатно и то због прелажења из скупљих у јевтиније станове. Смањење ових расхода у укупним издацима београдског становништва, према томе, било је минимално. Према податку г.