Општинске новине

Вла .да Миленковић, новинар

Лнкете као сретство за лроучавање еконолск нх м социјалпих стања л проблема

Статистика је данас постала толико потребна да се без ње не може замислити скоро ни један рад. У већини послова она је у стању да открије проблеме, служи као основа за њихово добро постављање па, према томе, и решавање. Као таква, она је неопходно потребна и комуналној политици. Без статистике комунална политика не би могла водити ни свршавати многе своје послове. У најмању руку њен рад не би могао бити тако плодан и успешан. Због гога велике комуналне јединице посвећују знатну пажњу организацији своје статистичне службе, која им служи за рационалнију делатност. Апровизациона, социјална, хигијенска, саобраћајна, финансијска и привредна политика једне веће градске општине у толико је успешнија у колико боље познаје појаве и питања у својој области. А за ово познавање битна је статистика. Природно, организација и служба стагистичка није нешто што се лако и брзо може створити. За њено изграђивање потребно је и много времена и доста финансијских сретстава. У толико више у колико је привредно-социјални живот разгранатији и обимнији. У недостатку таквог једног апарата обично се служи помоћним сретствима. Оно шго статистику најбоље може да замени јесте анкета. И ако овај метод не може бити онолико тачан, као статистика, он је ипак у стању да у многоме попуни недостатак статистике и тиме послужи мерилом и основом многих комунално-политичких акција. Стога је и Београдска општина иницијативом претседника г. М. Нешића, морала да приступи овоме послу. Анкете које су извршене у области неколико важнијих питања, као и оне са социјално-хигијенском основом, које је извршио г. Слободан Видаквић, пружиле су драгоценог материјала, до сада само наслућиваног, али никако документованог. То нарочито важи за анкете о млеку, о хлебу, о становима, о васпитању деце и т. д. Благодарећи овим анкетама сазнали смо много не-

пријатних детаља из данашњег стања, који неминовно морају бити уклоњени. Оне су нам указале на корене зла, на оно одакле треба почети са лечењем рђавога стања. Оне су, сем тога, имале и велико психолошко дејство. С једне стране су допринеле да се извесни проблеми ставе раније на дневни ред, а с друге да се и приватна иницијатива осети побуђеном да изврши елементарне поправке у својој делатности, у колико је рђаво стање од ње проистицало. Стога би неговању анкете требало и даље посвећивати исту, ако не и већу пажн.у. И она, као и статистика, захтева извесну организацију, али, што је главно, лакше изводљиву и знатно јевтинију. Анкетама треба допринети јасноћи и осталих многобројних важних питања, бољем схватању истих и успешнијој интервенцији у области њихова решавања. Анкете имају још и ту добру страну (ако се врше јавно у присуству заинтересованих) што омогућују брже израђивање гледишта и већу јединственост. Оне, на име, на лицу места доприносе формирању гледишта на истакнути проблем и доприносе најбољој солуцији. Допуштају, да се брже уоче супротности, да се брже мере значај и оправданост појединих захтева или предлога. Област привредног, социјалног и хигијенског живота наше престонице није још увек довољно испитана. И ако је до сада о томе много речено, ипак је то све бледи фрагменат једне још увек довољно непознате целине. Тиме не мислимо рећи да је досадањи труд појединаца и колектива у овоме правцу био узалудан, најмање да тај и такав рад није много користио. Напротив, тај посао, у недостатку осталога, био је максимално користан. Допринео је да се извесни проблеми ставе на дневни ред и правилније схвате. Али у циљу допуњавања овога рада, његове боље систематизације, неопходно је потребно да се он прошири на све области и