Општинске новине

Стр. 1558

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

све стадијуме привредног и социјалног жи- тињи немоћној да лично заради. Није нити вота. питање о организацији повремене помоћи, Ми ћемо навести неколико области, које која се обично даје о празницима или у изутреба што пре анкетирати, јер комунално-по- зетно тешким временима. Ширина социјалног литичка акција у истима мора се осетити v- проблема је далеко већа. Пре свега, намеће скоро. Ту је пре свега питање о привредном се питање заштите и васпитања деце силом стању Београда, условима и могућностима околности препуштене улици. Затим, долази његова унапређења. Очигледно, развитак заштита матера, па онда старање о незапоБеограда, као великог насеља коме су наме- сленима и, најзад, старање о онима који ироњене важне улоге у државној целини, не мо- воде по неколико дана или су на пролазу же се пустити да иде сам од себе. Његов зна- тражећи посла. Фрагментарно оцртавање дачај увозно-извозног трговачког града све је нашњег социјалног стања Београда довољно мањи. А за развитак у будућности од пресуд- је да нам укаже на значај ових проблема. ног утицаја биће развијање његове привред- Али њих треба још боље проучити, а то се не основе. Мећутим, ми не познајемо обу данас може пбстићи само систематским анкеоснову у даиашњици. Још мање знамо сде- тирањем. Колико би, на пр. корисно бнло сањене потребе, које су опет предуслов успе- знати приближан број уличне деце у Београшна развијања. То чини да одсуствују и Ду, колико. ова учествују у криминалитету, јасни и прецизни погледи на привредни раз- под каквим се условима у њима врши душеввитак Београда у будућности. Из тих разло- по и физичко формирање и т. д.? Затим, до-. га намеће се потреба да се привредно стање бити слику о бро.ју упослених радника у беоБеограда[ и потреба његове привреде што пре градској привреди, о њиховим надницама, о анкетира. трошковима живота и т. д. Најзад, проучити Друго, не мање важно, питање, јесте питање и испитати могућности сарадње Опснабдевање Београда животним намирница- штине и приватне, иницијативе на решавању ма. Некада се у Београду ово питање постав- °вих крупних нроблема. Зар се, на пр., у Беољало у смислу организације сна^девања : до- г Р а АУ пе би могла остварити Једна гаква ормаћим производима. То је .било осамдесетих ганизација чија би финансијска сретства догодина прбшлога века. Пи.тање је решено на . пуштала да свакога даца бесплатно подели тај начин што је за превоз животних намир- минимум. хрне већем броју оних, који су у ница из унутрашњости земље донета специ- немаштици? Исто та!<о г могуће је осгварши и јална железничка тарифа. То је био први ко- дечије домове у којима би већи броЈ уличне рак у решавању питања снабдевања Београ- Деце нашао не само склониште, него и упода. И он је донео успеха, јер се од тога доба риште за добро душевно и.. физичко васпибеоградска пијаца све више еманциповала од' тан>с - . ј. ; ■ пречанских произвођача. Данас проблем се Истс) тако иеоПхоДне би биле и анкете о поставља у другој форми. Није више питање хигиЈенскбм' стању и мерама за његово поснабдети пијацу довољном количином робе б()Л »н1ан,е. ?»' ов«м погледу већ се располаже ове или оне провинијенције, већ учинити да и дбвољним ! с#атистичким материјалом, који дистрибуција добара; по грошачу буде што редовно И^рађУје општински санитет. Прорационалнија. Социјална структура Београда олем би биб у кбординацији и упбтпуњавању истиче проблем организације што јевтинијег д К ције, која 1 би се могла најцелисходније снабдевања. У овом погледу Београд је још С пр 0 вести у сарадњи са приватном иницијаУ оном примитивном стању у коме огсуствује тив ом. Отуда, важност анкета о социјалном свака организација. Његови потрошачи нису $ хигијенском стању не би била толико у орорганизовани у великим кооперативама, које гани^зацији посла,' колико у обезбеђењу саби служиле као регулатор тржишних цена и дње пр и ватне 'инИцијати^е. Сарадња, која утицале на сталан процес рационализације би се ов6м правц у очекивала од приватне трговине животним намирницама. иницијативб не би била еамо морална, већ и Посебну анкету требало би организовати материјална. Јер колико је комуналном уо питању унапређења индустријске радино- правном телу стало до пбдизања народног сти у Београду. Ова грана привредне делат- благостања, толико исто то мора бити идеал ности после рата у Београду није показала и сваког члана те заједнице, сваког грађанинеки значајнији развитак па би јој у будућ- Н а. У првом реду оних имућнијих, богатиности требало обратити већу пажњу, јер од ј И х, који су позвани да један део својих њена јачања зависи у многоме и напредова- прихода одвајају за опште користи заједниње општинских финансија. Она је, најзад, у це. Да они, то и учине треба у њима да је данашњици таква грана, која је једина у ста- развијена социјална свест, социјални осећај. њу да стимулише привредни живот Београда. Међутим, баш овај етичко-социјални елемеСоцијални проблем Београда нарочито је нат није бог зна како развијен у Београду. велики и компликован. Овде није само у. пи- Ма да то има својих објашњења, ипак би тању заштита и старање о сопственој сиро- требало насто.јати да се ова.ј елеменат, чије