Општинске новине

Стр. 22

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

дрвореда по свима стазама, добио би се приличан зелени масив јер су стазе на гробљу увек многобројне. Даље излагање у овом правцу одвело би нас и сувише далеко, и одстранило од првобитног задатка. Изложено пак у погледу зелене обраде гробља може послужити и при решавању изградње других комуналних објеката, који имају карактер релативно вртарски (стадиони, игралишта). Од важности је, да при свакој изградњи ове врсте, биљни елеменат буде у одговарајућој мери заступљен. Јер на.јзад сви ови објекти недају се ни замислити без зеленог декора према захтевима савременог уређења. Потребно је само видети шта је Келн учинио за своју младеж у погледу уређења спортских игралишта и вежбалишта. Ова игралишта сама по себи већ поетстављају зелени по^ас вароши Келна. Према томе речено о гробљу важи и за игралишта, стадионе и т. д., те пои изградњи сличних објеката ваља применити принцип што обилније вртарске обраде. На овај посредни начин, без иједне паре нежељеног утрошка на експропријацију V циљу директног пошумљавања, обогатио би се зелени појас са даљих 200—300 хектара површине. Тако долазимо најзад до знатно редуциоане цифое од 1200 хектара за коју је у крајњој линији исто тако лако наћи решење, по систему регулације који је предвићен са 400 хектара земљишта зв. Лауданов Шанац. О систему пошумљавања већ је било речи на овом месту; остаје још само да се сачека згодна прилика. те да се он и у пракси примени и докаже његова пуна целисходност и спретност поепорученог поступка. Изложен V резимираној форми овај систем базира на следећем принципу: у место апсолутног пошумљавања великих комплекса скупоценог земљишта (јер овакво пошумљавање и издатци скопчани са експропријацијом за ту циљ V ствари значе — апстраху.јући при том хигијенску и естетску страну питања — умртвљавање капитала) препооучу1'е се да се већем делу земљишта, на ко1е се овај систем примењује, да карактер економских добара, делећи га на велике, средње и мале паоиеле, са правом подизања кућа у виду шумских вила. На овај начин добија се зелени појас нешто проређене густине, али још увек способан да врши своју заштиту и благотворну функцију. Земљиште на које се примењује овакво решење, подели се у извесној сразмери на зоне са порастом разне густине. У првој зони, појасу апсолутне шуме, која претставља мањи део ^емљишта, пораст је најгушћи. Он истовремено значи највеће и једино оптерећење за општину у финансијском погледу. Затим следује друга зона са великим парцелама и нешто ређом шумом и т. д. док се насеље по систему града у врту

не претвори у обично варошко насеље. Величина парцеле овде унапред опредељује карактер вртарске обраде, те према томе и густину шуме, ко.ја је у управној сразмери са величином парцеле. Овом методом зонирања постиже се биљни масив одличног квалитета и са свима благотворним особинама варошког зеленила, док су издатци око подизања и одржавања зелених површина многоструко редуцирани. У ствари ми се у околини Београда, у правцу Топчидера и Кошутњака са оваквим системом и у пракси сусрећемо, с том разликом што је он овде изведен на начин произвољан, те зонски појаси су више мање измешани односно уопште не постоје. Али зато и овде имамо. и ако без реда, исте компоненте, т. ј. апсолутну шуму, веће и мање парцеле, што је V ствари битно. Овај систем, благодарећи својој изводљивости не само у техничком већ и финансикком погледу, може се применити у околини на свима већим комплексима засада још зиратног или уопште неискоришћеног земљишта. Дотле на комплексима мањим, потребним ради употпуњавања зелене карте Београда, може се с поузданошћу препоручити организовање баштенских колонија. На крају тек тамо где се ниједно од предложених решења не би дало применити, приступило би се откупу земљишта, што верујем да би био само изузетак. Тим би низ комбинаторних решења и спретних поступака при извођењу зеленог заштитног појаса у ствари био завршен. До сада је било речи само о зеленом појасу у границама атара Општине града Београда т. ј. о ужем зеленом појасу. Мећутим, наглим евоулирањем Београда ка насељу велеградских димензија, потребно је отпочети и са подизањем зеленог заштитног појаса и V ширем смислу т. ?. ван атара, у даљој околини престонице. ИмапФи то све у виду а да би насељу и његовом становништву били обезбећени бољи животни услови у здравственом погледу као и осетно побољшале климатске прилике, генеоални план предвиђа пошумљавање и у даљо! околини Београда т. ј. стварање зеленог појаса, много већих димензија ван атара Општине београдске. Овај шири зелени појас, како је по генералном плану замишљен, почиње код Манастирске Шуме у Раковици, те иза Ја.јинца пресеца Авалски пут и простире се ка Торлаку. Овде иде даље ка селу Лештани, где се под правим углом савија ка Великом и Малом Мокром Лугу, те у правој линији ка Миријеву и даље ка Дунаву. Местимично његова ширина достиже знатних димензија, да би се опет на појединим местима осетно сузила. Она варира од 100—1400 м. Његов простор и положај одређен је према стварној потреби, те поред тога што је заузео сва истакнута места и више коте у околини, при његовом трасирању водило се рачуна и о апсолутно