Општинске новине

Стр. 23

шумском земљишту. Нигде се не простире кроз насеља у околини, већ их само додирује својом ивицом, јер на разлику од ужег зеленог појаса он је заштитни и у смислу § 17. Грађевинског закона и сходно истом не сме се насељавати. Његова је дужина око 16 км. док површина износи око 1.120 хектара. И док се је у ужем зеленом појасу са радовима знатно напредовало, овде још није тако рећи ништа ни урађено. Узрок лежи у томе што је земљиште у питању ван атара Општине београдске те према томе и ван њене компетенције. Међутим, ускоро ће се стање променити и створити могућност и за подизање овог појаса. Ово тим пре, јер у колико је даље од Београда, у толико се лакше могу обезбедити потребне површине у циљу пошумљавања. Али и овде се не сме помишљати на откуп већих земљишних комплекса, и ако су цене такве да га не искључују сасвим већ на против у скромним размерама дозвољавају његову примену. Како у овом појасу не постоје шуме, (изузимајући т. зв. Манастирске Шуме) а нити има општинског и државног земљишта, задатак је и овде веома тежак. Неоспорно је, међутим, да се и у овом случају мора и може наћи решење. Две су могућности у изгледу да се регулише ово питање и било би у најмању руку неопортуно да се оне пропусте и неискористе. Према новом закону о шумама образоване су комисије за издвајање земљишта за пошумљавање на целој територији Краљевине. Комисија, у чију надлежност спада овај реон, требала би при свом раду да узме у обзир и шири зелени појас Генералног плана, као што је то учинила са своје стране комисија. надлежна за реон где се налази ужи појас. Ово тим пре јер како односни §§ Закона о шумама тако и заштитни појас генералног плана теже истом циљу т. ј. да обезбеди насељу максимум добрих шума. На овај начин држећи се односних §§ новог закона о шумама, који јој дају широке могућности она би могла знатан део зеленог појаса да унесе у генералну шумску основу и на тај би начин питање било барем делимично решено. С друге пак стране грађевинска уредба о техничкој изградњи насеља ван атара Општине града Београда, која је у пројекту, треба да омогући његово дефинитивно решење. Кад се има у виду да се овде ради већином о зиратном земљишту (пољске културе) које треба да се у што већој мери претвори у шумску културу, у нашем случају скоро без ренте, добије се јасна представа о тешкоћама на које се наилази при извођењу овог посла. Јер у ствари то значи стављање ван промета земљишта која имају карактер економских добара. Међутим, помоћу извесних техничких мера, које би истина модификовале ово трансформирање, омогућило би се једно

компромисно решење које би ако не сасвим отстранило, оно бар знатно ублажило ову невољу, те у крајној линији много олакшало извођење зеленог појаса. Тога ради учинићемо неколико сугестија с једином жељом да се овим практичним предлозима убрза рад на пошумљавању околине Београда и при доношењу поменуте уредбе евентуално узму у обзир. Претходно напоменућемо да под заштитним појасом а према § 17. Грађевинског закона, разумемо пре свега појас земљишта који се не сме насељавати. Даље на том земљишту треба неговати првенствено шуме, баште и вртове, па тек у другом реду пољопривредне културе. То значи да он неискључује биљну производњу ма које врсте. Само што извесне гране биљне производње т. зв. ниске културе као ратарство, повртарство, виноградарство, лугарство, цвећарство и т. д. умањују његову заштитну функцију и то у погледу ветрова. Као закључак из овог можемо извући да високе културе као шумарство и воћарство треба фаворизирати. Близина великог насеља иде у прилог овој препоруци, јер специјално код воћака рентабилност би била осигурана, тим пре кад би се оне неговале у комбинацији са неком другом културом. Даље би смо препоручцли оснивање расадника на местима зато повољним, а и сађење медоносног дрвећа, као багрем, липу и сл. било би веома корисно и за друге културе. Једном одредбом могло би се установити као обавезно, засађивање ивица њива у зони овог појаса са младицама полувисоког узраста у два и више реда у место ограђивања на други начин, и с обзиром, да су у овом крају њиве већином мањих димензија, постигао би се приличан број ових засађених пантлика те у вези са тим и делимично пошумљавање на овај начин. Са своје стране овако постигнут пораст благотворно би утицао и на опште ратарске прилике целога краја. Кад би се при том при избору врста садница руководили сађењем медоносних биљака, потпомагао би се и развој пчеларства и вишеструка корист од њега. Уопште, директне и индиректне користи су овде многобројне и оне би специјално на данашњој пољопривредној кризи дошле до свог пуног изражаја. Незнатан губитак у зиратној површини био би многоструко надокнађен. Осим тога организовање и развој баштенских колонија, тако уобичајених на Западу, у близини великих насеља, треба потпомагати, јер поред привредног не треба заборавити и њихов социјални значај. Од сопственика великих земљишних комплекса, као и од суседних општина, комисија за издвајање могла би резервисати извесни део, и то сразмерно величини поседа за сврхе апсолутног пошумљавања. Јер најзад из социјалних обзира, то би било правично, а према принципима модерне науке и за њих целисходно.