Општинске новине

9

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 69

рачуна, тако да ће домаћа занатска радиност бити довољно заштићена од стране конкуренције код свих набавака државних и самоуправних тела. Установљење система посебннх занатских комора Један од основних захтева наших јесте установљење посебних занатских комора у целој Краљевини са надлежнОшћу делегиране обртне власти. Када су претставници 90°/о дела занатлија из целе земље истакли овај свој захтев, руководили су се овим разлозима: 1) Посебне занатске коморе условљене су постојећим посебним интересима појединих привредних грана. 2) Аутономне секције са заједничким пленумом ни у ком случају не пружају гаранције занатском сталежу, да у најодлучнијим питањима, по ко.јима пленум доноси решење, неће бити мајоризирања и запостављања тога сталежа. 3) Посебне занатске коморе целисходније су и за саме државне власти. ' 4) Принудна занатска удружења треба да имају своје врховне сталешке установе у виду занатских комора. 5) Историски развитак комора у иностранству, као и искуство наших заједничких комора показује, да је систем посебних занатских комора за заштиту интереса занатлија много бољи од система заједничких комора. Преко овога захтева, заснованог на изложеним аргументима, законодавац није могао прећи. У § 393 Закона о радњама предвиђа се установљење посебних занатски.ч комора, ако се занатлије за то изјасне. До сада су се за посебне коморе изјаснили поред Србије и Јужне Србије, отсеци заједничких комора у Загребу, Осеку, Сарајеву и Великом Бечкереку, док су се све принудне и непринудне занатске организације у држави изјасниле за посебне занатске коморе, изузев Мариборске Звезе обртних задруга.

Осигурање занатлија Као један од веома важних захтева занатлија јесте завођење обавезног осигурања занатлија за случај болести, несреће, старости, изнемоглости и смрти. Егзистенција највећег дела занатлија и њихових породица уско је везана за способност занатлије да обавља послове. Како је највећи број нашег народа осигуран на известан начин, намеће се социална дужност држави, да створи законске могућности и за осигурање занатлија, тога најмногобројнијег елемента наше градске привреде. Осигурањем занатлија постигле би се две основне корисне ствари: 1) Социјално збрињавање читавог једног сталежа, коме треба заштита, чиме би занатлије, будући сигурнији за своју будућност и услед благовременог и бољег лечења, повећали интезитет свога рада; и 2) што би се завођењем осигурања створили велики фондови од уплата занатлија, који би се ставили занатлијама на расположење у виду јефтиног и дугорочног кредита за набавку нових и савремених алата и машина. Овом дугогодишњем захтеву занатлија изашло се у сусрет. Новим Законом о радњама ствара се нов период у историји занатлиства. То ће бити период напорног рада на изради уредаба и правилника за спровођење закона у живот, период реорганизације целокупног покрета у земљи и сливање његово у једну јединствену југословенску занатлиску идеологију, из које треба да поникне и нов програм покрета. Овај ће рад бити тежак и напоран. За његово извођење потребно је, да свест наших занатлија буде на достојној висини, да схватање занатлија буде једнодушно, а акције оличене у потпуној солидарности и слози целога сталежа. Као сталеж бићемо поштовани само у толико, у колико смо и сами јаки. Бити јак, значи познавати своје дужности, без којих нема ни права. Од тог сазнања зависиће будућност наша, као и будућност заната и сталеж коме припадамо".