Општинске новине

л . 11№ БИБЛИОТВ ОПШТИНЕ ГРД г

1г\

)ГР/

Мих. С. Петровић

Београдска књига кроз векове

О Београду као књижевном центру, у строгом смислу те речи, може бити говора тек од пре сто година. Али никада, кроз дуге векове своје мучне историје, Београд није био без извесних књижевних манифестација, слабијих или јачих, према духу времена,које је владало. Најстарији београдски књижевни састав, за који знамо, потиче из почетка трећега века после Христа. То је једна песма са акростихом, која је испевана пре 1700 година, отприлике. Римљанин Елијус Терци.јус посветио ју је био својој вољеној жени и дао да се уреже у камену једног сингидунског купатила, ко.је се, изгледа налазило негде око Саборне цркве. Ту је тај камен нађен и песма је прочитана. Први пут, у српском преводу г. Веселина Чајкановића, штампана је у књижици Сингидунум од Виловског. Мада је Сингидунум био далека провинциска варош, врло је вероватно, да је славна римска књижевност и у њему налазила одјека, али о томе немамо никаквих других података, сем поменутога акростиха Можда би се као књижевна радња могла сматрати и верска полемика, што је шесетих година четвртога века вођена између сингидунских аријеваца, којима .је на челу стајао владика Урзације, и сирмиумског владике Герминија, који је под утица.јем западних епископа био делимично напустио аријевско учење. Полемика се водила око тога, да ли у „Вјерују" треба да стоји, да је Бог Син „сличан Богу Оцу" или „у свему сличан Богу Оцу". Та полемика врло .је занимљива сама по себи, али је још много занимљиви.ја по томе, што доказује, да је у Сингидунуму у четвртом веку било учених теолога, који су се страсно бавили тананим и замршеним верскм питањима онога доба. У Сингидунуму је дакле већ тада морало бити и књига и људи који су их читали и преписивали, ако не и писали. Нажалост и овде морамо рећи, да нам недостају ближи податци, ко.ји би свакако били веома занимљиви. Католичка црква сачувала нам је само помене аријевске јеретичке делатности у Сингидунуму. Целокупна сингидунска аријевска књижевност, уколико је постојала, а морала је постојати, макар и у најпримитивнијем облику, уништена је.

После тога настала су за Сингидунум врло тешка времена. Римско царство се поделило. Варвари су са свију страна почели нападати на његове границе. Сингидунум је припао Византи.ји и кроз цео шести век био је један од њених најистакнутијих тврђава према непријатељима. О њему се говори сад само у вези са борбама и рушењима.

Прво Јеванђеље штампано у Београду 1552 год.

Ипак из 580 године имамо помен једне књиге у Сингидунуму и доказ, да је Сингидунум и у тим тешким временима имао интересовања, ако ни за какву другу, а оно бар за верску књижевност. Те године аварски вођа Ба.јан почео је био на Сави, више Сингидунума, да гради мост, ради прелаза на византиску територију. Становници Сингидунума много се поплаше због тога, али Бајан одговори њиховим посланицима, да не мисли ударати на Византију, већ на Словене, њене непријатеље. Уз то им изјави, да ће се заклети оним, што му је најсвети.је, да говори истину. И заиста, Ба.јан је положио заклетву пред својим доглавницима и претставницима Византи.је, ко.ји су били дошли из Сингидунума. Стао је на трибину, исукао мач и бацио страшне клетве на себе и Аваое, ако има намеру да чини зло Византинцима. Заклињао се да од мача погине и он и цело његово племе, да небо и Бог с неба баце ватру на њих, да их околна брда и шуме затрпају и да их Сава потопи, ако погазе своју реч. Пошто се тако заклео по аварском начину, казао је Византинцима: — Сад хоћу да се закунем и византијском заклетвом.