Општинске новине

Стр. 252

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Желећи да да један приказ јавне делатности претседника г. Милутина Петровића, редакција часописа „Београдских општинских новина" обратила се на господина Бож. Максимовића, народног посланика, за град Београд и Министра правде, са молбом за један напис о јавном раду претседника г. Петровића. Министар Г. Максимовић љубазно се одазвао овој молби и упутио овај свој прилог: Господине Уредниче, Одазивајући се Вашој љубазној молби, написаћу Вам неколико речи о новом претседнику Београдске општине г. Милутину Петровићу. Морам признати да то ипак чиним врло нерадо. Прво због тога, што ствари које уопште могу да личе на рекламе не волим. А друго и због тога, што сам са г. Петровићем друг и пријатељ још из детињства, због чега мој суд може бити унапред сматран као ствар чисте субјективности. Срећом, мој је положај у овом случају олакшан тиме, што Београд већ познаје г. Петровића. Кад је г. Петровић пре седам година дошао на положај претседника Окружног суда за град Београд, можда је било и потребно приказати га београдском грађанству. Али данас, кад се г. Петровић својим седмогодишњим успешним и енергичним радом довољно сам приказао и афирмирао, човеку је уштеђен труд да указује на добре организаторске и старешинске способности г. Петровића. Те његове одлике, које су га и довеле на овај нови и високи положај, стварају опште и тврдо уверење, да ће он и на овом новом пољу рада бити кадар да да резултате. Г. Петровић важи као човек усталац и стваралац, строг и неумитан, правичан и човекољубив. Г. Петровић воли Београд. Он га воли као војник, који 'је у стрељачком строју био скромни учасник у тешким данима избацивања непријатеља из Престонице; он га воли као грађанин везан ту својом судбином и својим Шумадинством. Човек са таквим особинама увек је добро дошао Београду. •У г. Петровићу ће Београд имати ваљаног и достојног претставника. Убеђен сам да то није само мишљење моје^ него и читавих хиљада Београђана. Молећи да се задовољите овим сумарним освртом на рад и личност г. Петровића, ја Вам, господине Уредниче, подносим своје поштовање. Бож. Ж. Максимовић Министар правде народни посланик за град Београд

Г. Јован Викторовић, одборник Општине града Београда, паписао је за наш часопис овај напис о јавном и комуналном раду г. Витора Крстића, потпретседника Београдске општине: ВИТОР КРСТИЋ, потпретседник Београдске општине По свршеном правном факултету ступио је у полицијску службу и био постављен за писара среза Космајског, на којој је дужности провео годину дана. Доцније је премештен за писара Управе града Београда и на том положају остао до краја 1911 године, ка-

Г. Витор Крстић, потпретседнић Општине београдсће да је постављен за писара у Лебанима. Одатле је понова враћен за писара Управе града Београда. Године 1912, после пада Куманова, постављен је за начелника среза у Кривој Паланци, а 1913 после српско-бугарског рата за секретара начелства у Скопљу. Годину дана иза тога премештен је за среског начелника у Ђевђелију, где га је затекла евакуација. У Солуну за време рата постављен је за помоћника шефа јавне безбедности, а по ослобођењу вратио се на положај среског начелника у Ђевђелији. Потом је 1919 године постављен за окружног начелника у Колашину, у Црној Гори, и на том положају остао до новембра месеца, када је постављен за инспектора Министарства унутрашњих дела,