Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 253

а после неколико дана за шефа кабинета. На овом положају остао је до образовања владе парламентарне заједнице и тадашњи Министар унутрашњих дела поставио га је за инспектора са седиштем на Цетињу а за округе цетињски, барски и подгорички, као одличног познаваоца прилика у Црној Гори. На овом положају није остао дуго већ је убрзо враћен за шефа кабинета Министарства унутрашњих дела. На томе положају остао је до растурања радикалско-демократске коалиције, када је пензионисан. Као полицијски чиновник, г. Крстић је непрекидно сарадник стручног листа „Полиција", од његовог оснивања, а као адвокат стално сарађује на листу „Бранику". По изласку из државне службе водио је адвокатску канцеларију. Понуђен је био за потпретседника Београдске општине на листи пок. Добре Митровића, али се заблагодарио. На грађанској листи г. Савчића био је кандидат за кмета и на листи г. д-р Кумануди-а изабран је за првог кмета-правника 1926 године. После смене Општинске управе у 1929 години г. Крстић се посветио понова адвокатском позиву. Г. Крстић је и у полициској служби и у адвокатури нарочито много радио на питањима кривично-правне природе и на томе пољу израдио се у једног од наших одличних теориских и практичних познавалаца кривич-. ног права. Потпретседник г. Крстић је стари комунални радник и познаник Београда. Читав низ деликатних финансијских проблема муниципалне природе, он је успео да повољно реши. Израђен технички, рутиниран у питањима комуналних финансија, лепе и признате правне спреме, што му само може да прошири хоризонат рада и омогући снажније замахе, г. Крстић долази у ред наших одличних комуналних радника. Још су свима Београђанима у свежој памети они дани плодног г. Крстићевог рада на сређивању комуналних финансија Београда, када је он пре неколико година управљао њима као в. д. потпретседника Београдске општине. Успомене на те дане дају нове наде нама, Београђанима, да ће г. Крстићеве познате комуналне способности (сада још значајније због тешких дана кризе) умети и моћи да питање наших комуналних финансија реше онако како то интереси престонице траже. Потпретседник г. Витор Крстић је и о.^ : шевљен усталац у питањима хумане а.вцита^Г Нема извесно ниједног хуманог или г оаније но-комуналног покрета да га он . Пг својству кмета-правника и вршк потпретседника Београдске ' - 0В У ^^зЧј 1 ' . ,ео ^ ра- Л! ■ чли материјал""' * 1ет Р ови ћем гон ^ ето Т0Ј1 ***^ -одушевљења саслуш/ где год ТР 1 Г0В0 Р новог претседника г маном помоћ*и,°о

V- -

Инспирисан тим човекољубивим осећајима он је у доњој Палилули основао друштво „Родитељска брига", чији је претседник био све до пре кратког времена, када се повукао свестан великих комуналних послова који га сада очекују. На последњој скупштини овог хуманог друштва г. Крстић је изабран за доживотног почасног претседника. Г. Крстић је дао лепих организаторских и националних потхвата и за време рата. Тако на пр. 1915 год., када нам је прва француска дивизија дошла у помоћ, — у данима почетка наше калварије — г. Крстић се цео баца на организациони рад да братској француској војсци олакша пласман у своме округу, због чега га је познати француски генерал Бару, једним специјалним писмом, у облику војне похвалнице, одликовао и јавно истакао заслуге г. Крстића за источну франЦуску војску. Његова беспрекорна прошлост, праћена увек плодним резултатима у свима пословима, који су му поверавани, његове развијене друштвене везе, јер г. Крстић долази у онај мали број Београђана, које сви прави Београђани познају и који све њих познају и, на крају, његова уочена способност да осети нове и праведне комуналне изворе, и да их по једном непогрешном инстинкту употреби само за ствари општег значаја — све нам то даје пуну гарантију да ће он оправдати све наде нас, грађана Београда, које се полажу у његову познату спрему, неисцрпну енергију и експедитиван рад. Г. Крстић је за свој досадашњи јавни, културни и национални рад одликован Св. Савом III реда и Белим орлом IV и V реда. Јован М. Викторовпћ, Г. Бранис.чав Ћирковић, јсдан од најугледннји.г грађанп са Смедерсвског Ћсрма написао је за „Београдске општинске новине" овај шшиг о соција.то-комуналној делатности потпрстседника г. Добросава Богдановића:

ДОБРА БОГДАНОВИЋ, потпретседник Београдске општине Рођен на Убу, срез Тамнавски, бановина Дринска, 1891 године. Син је поч. Ми.лана Д. Богдановића, вишег контролора Министарстца пошта и телеграфа. Основну школу, им^азију и правни факултет свршио је са дичним успехом у Београду и 1922 године

так

\ожио

судиЈско-правозаступнички испит, )е са одличним успехом. Лковничку каријеру започео је пре раТ3 4. \ Г °Д- као чиновник Управе фондова, а » М '' 1 п Р °вео годину дана као писар Мин. .V. . анси «, где је служио до 1924 године, каДа Је посц вљен за Ш ефа кабинета Министра финансија, за тим је пензионисан и отпочео