Општинске новине

Стр. 254

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

адвокатску праксу а радио је адвокатуру до 15 августа 1926 године, када је изабран за кмета правника Београдске општине, где је био до 18 фебруара 1929 године, када је смењен са целом ондашњом Општинском управом на челу које је стајао г. д-р Коста Кумануди. Приликом ових избора за сенаторе, кандидован је за заменика на листи г. Косте Тимотијевића, министра без портфеља. Г. Богдановић много ради на социјалном, културном, просветном и националном пољу. Тако, он је старешина соколског друштва

Г. Добросађ Богданођић, потпретседнић Општине београдске

Београд III, члан Старешинства Београдске соколске жупе; претседник Одбора за подизање Соколског дома Београд III; претседник Одбора за подизање цркве у Булбулдеру; претседник фонда сиромашних ђака основних школа на Смедеревском ђерму и на Булбулдеру; члан Јадранске страже; претседник друштва за уређење и улепшавање Булбулд^ ра и претседник црквене општине цркве Св Николе. У рату је активно учествовао као Лак подофицир и рез. пешад. официр и урипада' оној славној предратној студентско/ генерацији, која је цела ступила 1 август/ 1914 године у ђачку чету. Из Скопља је убрзо упу-

ћен на фронт. Данас је г. Богдановић рез. војно-судски капетан I класе. И као ратник, и као војник, и као чиновник, и као јавни и социјални радник г. Богдановић је показао пуно пожртвовања, јаку енергију и солидну спрему и за овакав његов плодни рад одликован је орденом Св. Саве IV степена и орденом Југословенске круне V степена. Потпретседник г. Богдановић, кога је наша јавност још пре четири године, са правом назвала мајком периферије, сиротињских кутака, нарочито Булбулдера и Смедеревског ђерма, и највољенијим човеком широких маса њихових, избио је из самог тог народа. Из народа за народ. Тамо где мали трговац, занатлија, радник и чиновник станују и живе, далеко од београдског ситиа, у оној огромној фабрици рада и стварања, која се назива београдском периферијом, у истини нико од г. Богдановића није ни популарнији, ни познатији, ни вољенији! Као славни енглески хуманиста Сер Џафрер Абердински, тако и г. Богдановић годинама несебично и широкогрудо подиже све социјалне и животне прилике економски малих људи, трошећи у томе плодном социјално-хуманом послу и своје време, и своје нерве, чак и своја сопствена материјална сретства, која су и без тога апостолски оскудна. Највећи део комуналних успеха тих крајева Београда — подизање школе, соколане, изградња улица, подизање радничких и сиротињских станова итд. — везан је нераздвојно за њега. Нема хуманог друштва, нема јавног прегнућа у коме г. Богдановић није члан, духовни вођа, душа и нерв покрета. Упознат до најтананијих детаља савременом социјалном политиком, пун љубави која долази до одушевљења за напредак Београда, г. Богдановић нам пружа блистави пример како се апостолски служи своме народу. Аристидски поштен и сиромашан, он претставља у истини пуно јемство да ће заборављена периферија брзо се подићи и да ће економски мали људи Београда, добити ускоро све оно на шта имају право као грађани херојског Београда и као деца велике Југословенске отаџбине. Бранислав Ћирковић

ЈОВАН Л. ЈОВИЋ ћ "7*ет-правник О. г. Београда Рођен 189 ] ГО д у сеЛ у Николичеву на Тимоку. ГимназИЈЈ- о -, р СВ р ШИО у Зајеча,р\' а правни факултбт у у, -- државној #о јег полиљШ Ј^чару, КњажевДу И Бес^гредуј вршио је . , 1 * 1у г* *