Општинске новине

Прилози за исгориЈу Београда А. Б. Херевда Знача/на улога Земунаца у ослобођењу Њеограда ире 125 годмна Везе Београда и Земуна кроз векове

За кратко време земунски мост, чим преко њега пређе први пешак и постави се прва шина трамвајског колосека, направиће од Земуна интегрални део Београда. По природи свога положаја и заједници интереса свог развитка, ове две вароши слиће се у једну. Но, та јединственост неће бити само материјална. Нећу овде говорити о данашњим Земунцима, који су заиста исто толико Београђани, као и Земунци, него о дедовима и прадедовима њиховим, пре једног века, кад је Земун био у другој држави, под сасвим друкчијим приликама, па су ипак ти Земунци осећали љубав за Београд, исто као сваки Србијанац, који је под водством Карађорђа, полетео да ослобађа од Турака своју будућу престоницу. Улога Земунаца била је тада, у ослобођењу Београда, много већа, него што је то многима данас познато. I Дах пролећа овио је у зеленило топчидерске шумарке и брежуљке. Беше почетком месеца маја, пре 127 година, лета господњег 1804. Већи део српске устаничке војске, под водством Карађорђа, после победа над Турцима у унутрашњости Србије, улогорио се у Топчидеру, са чврстом одлуком, да и Београд од Турака отме. Много одушевљења и не мање храбрости било је код српских устаника, али им је недостајао још један велики услов за успех: новац. Да би до новаца дошао, Карађорђе се тада, са 65 народних старешина, обратио за помоћ земунским трговцима, следећим писмом: „Није потребно да Вам нашу тугу и невољу пространо описујемо, јер Ви сваки дан нашу срећу и несрећу видите. Ми, цела Србија, никоме другом не можемо захвалити, само Богу једноме и господарима земунским, који су нас одмах у почетку наше несреће потпомогли са свачим што нам је од потребе било и, хвала Богу, Вашом помоћу наше душмане морамо сатрти, и мислимо, у име Божје, да скоро наш посао свршимо сасвим. Тако, кад сте нас до сада помагали, немојте се, Бога ради, одрећи и сада потпо-

моћи, и дајге нам у зајам до педесет хиљада гроша, јер нам је од потреое, а ми ћемо Вам поштено са благодарењем Ваше новце вратити, само док наш посао свршимо, ако ту милост и сажаљење имамо код господара земунских. А Ви изводте, колико је коме могућно, код Господара Стевана Живковића у Земуну положити, који ће Вам квиту од наше стране и имена дати. Ми се тврдо надамо да се нећете одрећи на ово наше писмо, које у име целе Србије пишемо, да нас подпомогнете, и немојте се бојати да ће новци Ваши пропасти. Ако Бог да те се само нација приммри, сваки ће своје добити, а ми ћемо још познати своје доброчинитеље. Георгије Петровић (Карађорђе) Јаков Стефановић (Следују потписи 65 народних старешина). Писато у Топчидеру 15 маја 1804 У име целе Србије". Земунци су овој молби заиста изашли у сусрет и предали Карађорђу 50.000 гроша, потребних за опсаду Београда. А и Срби су одржали своје обећање. Идуће године половином априла, скупштина народних старешина у Пећанима, пошто је скупила харач и новчане прилоге, решила је на првом месту: да се исплати 50.000 гроша, по други пут позајмљених од земунских трговаца. Та сума, према данашњој вредности, износила је око 600.000 данашњих динара. * Године 1804, на дан 15 јуна (по новом), после заузећа Пожаревца и Смедерева, Карађорђе се вратио у топчидерски логор и позвао тамо виђеније Војвођане, да би се споразумео о заједничкој акцији за ослобођење Србије и Београда. Војвођани су примили на себе обавезу, да прикупљају по Срему и Војводини добровољце, новчане прилоге, муницију и остале потребе, и да све то упућују устаницима у топчидерски логор. Поред Димитрија Пуљевића, трговца из Сремске Митровице, најважније обавезе примили су на себе Стеван Живковић, Драгутин