Општинске новине

Стр. 324

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

нит заједничких осећаја, патриотизма и интереса везивала је ова два града. Један од најистакнутијих, најкултурнијих и најспособнијих људи у Милошевој Србији био је Димитрије Давидовић, кнежев лични секретар, рођен у Земуну. Давидовић је учио гимназију у Сремским Карловцима, а затим, свршивши филозофију, посветио се студирању медицине у Пешти и Бечу. Патриота изнад свега, он је у Бечу, заједно са Димитријем Фрушићем, покренуо Српске Новине и Забавник. Најзад је купио у Бечу српску штампарију. Нажалост, ту је сав новац потрошио и презадужио се, те је морао напустити Аустрију. Дошао је у Србију и убрзо стекао љубав и поверење кнеза Милоша, који га је узео за свог личног секретара. На том положају Давидовић је показао своје одличне способности и учествовао у најважнијим државним пословњма. Као дипломата учествовао је у спољним пословима као кнежев саветник, члан Цариградске депутације и најзад први Милошев министар спољних послова; као законодавац састављао је законске пројекте и Устав од 1835; припремио је народне скупштине; на пољу просвете вршио је дужност министра просвете и био је духовни иницијатор српске штампе, јер је Кнез само под његовим утицајем набавио државну штампарију и покренуо Српске новине, чији је Давидовић био први уредник и чланкописац. Најзад, Давидовић је био министар унутрашњих дела и државни саветник. Рођак Петра Ичког, Ичкоглије, познатог по Ичковом предлогу мира, који смо раније изнели, Наум Ички, такође Земунац, уживао је такође велико поверење Кнеза Милоша. Одм1ах по Другом устанку постављен је за управника српске трговине (београдске царинарнице). Поред плате, Кнез му је у знак наклоности поклонио једну бурмутицу у вредности 477 гроша (преко 4 и по хиљаде данашњих динара. На том положају остао је Наум Ички до 1820 године. После тога радио је у Београду као трговац и имао своју кућу, преко пута Саборне цркве. Ту кућу је доцније држава откупила и у њој сместила Државну штампарију. Најповерљивије државне послове за време Кнеза Милоша, свршавао је Панта ХаџиСтоило, земунски трговац. Преко њега одржавала се тајна служба у Аустрији и преко њега је ишао новац и поруке. Године 1824 видимо да му је из поверљиве партије „трошкови иностраних дјела" исплаћено 2000 гроша, а преко њега неком поверенику Мустакову из Сибина 3000 гроша. Доцније је Панта Хаџи-Стоило прешао сасвим у Београд и 1831 постављен је за управника Конзулата (царинарнице) у Београ-

ду. Две године доцније постављен је за управника београдских превоза, то јест каика (чамаца), лађа и скела". Заглавље тог кнежевог указа гласи: „Писмом овим објављујемо свакоме коме знати надлежи, како ја предајем конзулу београдском Панти X. Стоилу главно надзиратељство каика, на којима се људи наши из Београда превозе у Земун и Панчево, и натраг". Исти Хаџи-Стоило постаје године 1835 дворски саветник, а идуће године Кнез преко њега набавља из Беча партију првих топова за Србију. У једном писму Хаџи-Стоило извештава Кнеза: „Наручених у Бечу 12 топова већ су готови, но будући да је рад цар немачки и његов стриц видети их, зато су мало с пошиљком задоцнили. Али, чим их виде, одмах ће бити послани овамо. Примивши их, одмах ћу их по вашој наредби у Топчидер сместити, а такође и вас обавестити. Н. Б. Примивши овај час из Беча од мог пријатеља вест, да је послао од горе поменутих 12 топова по дамшифу (пароброду) 4 велика, којима се ових дана надам да дођу, а осталих 8 остали су до поласка другог дамшифа, будући да овај, што ово носи, није могао више терета понети. Та 4 топа кад примим и њих ћу, као што горе рекох, у Топчидер сместити". Најзад, значајну улогу имао је и Земунац Стеван Марковић. Године 1833 Кнезу Милошу био је потребан један писмен и школован секретар, те се обратио Гиги Гершићу, директору гимназије у Сремским Карловцима. Између осталих, Гершић му је препоручио и Земунца Стевана Марковића, о коме у писму вели: „. . . Предложити могу: . . . Стевана Марковића, Земунца, неколико година публично и похвално учитељствовавшег, и службу ову својевољно оставившег, више науке с изредним напретком свршившег о ком све оно, што сам о пређашњима, и за чееност, и за способност казати смем. Што се језика тиче разуме и пише словенски, и ово је исто и у српском, и у латинском, и у немачком . . На основу ове препоруке кнез је Марковића одмах позвао у Србију и поставио га најпре за писара Великог народног суда у Крагујевцу. Доцније је Марковић постао секретар, па директор канцеларије Државног совјета, и главни секретар Совјета. Поред ових личних и културних веза, дошло је и до интимних породичних веза српске кнежевске куће са Земуном,. Између многобројних кандидата за руку кнез Милошеве старије кћери Петрије, кнез је изабрао То-