Општинске новине

Ог. Милош Б. Бајшански школски епидемијски лекар

Рад на сузбиЈању шарлаха и дифтери/е код београдске мколске деде

Рад на сузбијању заразних болести код школске деце чини један од главних задатака школске, односно јавне хигијене. Велики проценат морбидитета и још увек велики проценат морталитета од појединих акутних заразних болести код школске деце императивно налажу примену свих биолошких и социјално-медицинских мера којима располаже како државни тако и општински санитет. За школску децу од највеће је важности рад на сузбијању шарлаха и дифтерије, услед тога што те две акутне заразне болести још и данас дају велики проценат оболења и смртности код школске деце, специјално код мање школске деце, код ученика и ученица основних школа. Све остале акутне заразне болести, имају ипак другостепени карактер по своме значају и по штетном утицају на здравље школске деце, као и по последицама које оне за собом остављају. Изузетак чине те болести (мале и средње богиње, грип, велики кашаљ, заушке и т.д.) само онда, ако се оне у своме нормалном току компликују, т.ј. ако се у току дотичне болести јави нека компликација која и најлакшу болест знатно погоршава, продужујући је за извесно време и стављајући донекле у питање крајњи исход респективне заразне болести. Рад на сузбијању шарлаха и дифтерије код београдске школске деце врши се од стране јшколских сестара и школског епидемијског лекара, и'то поглавито превентивнохигијенским мерама. Тим мерама, које су у главном биолошког и социјално-медицинског карактера, може се једино захвалити, што је у последње време број смртних случајева од шарлаха и дифтерије ипак знатно ограничен и изразито мањи него раније. Пре само неколико деценија, шарлах и дифтерија су проузроковале читаве поморе код школске деце, који су још у свежој успомени многих старијих родитеља. Проценат смртности од шарлаха и дифтерије био је до пред сам светски рат страховито велики. Напретком медицинске науке и бољим упознавањем узрока и начина зараживања, као и усавршавањем сретстава за сузбијање штетног дејства проузроковача тих болести,

број смртних случајева код школске деце,. оболеле од шарлаха и дифтерије, почео је нагло да се смањује. Данас, против тих болести постоје таква лековита средства, серуми против шарлаха и дифтерије, да благовременом применом истих, број смртних случајева бива све мањи и мањи. Проналаском активне имунизације, т. ј. систематских пелцовања против шарлаха и дифтерије, и усавршавањем исте, учињено је на пољу профилактичне заштите врло много за здравље мале школске деце и тиме је лекарима, који та пелцовања врше, стављено на расположење једно заштитно средство од неоцењиве вредности. Постепено, знатном применом тог заштитног средства у маси, почиње и број морбидитета да се полако смањуЈе, а дотичне болести да губе свој тешки карактер, који су раније имале, у случају да неко пелцовано дете и оболи од болести, против које је било пелцовано. Рад на активној имунизацији деце против шарлаха и дифтерије чини данас у свима културним државама главни задатак Јавне хигијене. Систематским пелцовањем се постиже, да се број обољевања деце од тих болести знатно смањује, тиме што се природне одбранбене снаге дечијег организма толико појачају, да заразне клице, које проузрокују саму заразну болест, не могу у таквом нарочито оснаженом организму да ухвате корена. Пелцовањем се тежи да се постигне вештачки имунитет, т. ј. отпорност организма према проузроковачу — заразној клици дотичне заразне болести, помоћу стварања имуних тела у организму. Осим тога вештачког имунитета, који се постиже пелцовањем, код шарлаха постоји и природни имунитет, који дете стиче пошто прележи шарлах. Пелцовања су или различита, према томе противу које се болести врше (против шарлаха или против дифтерије) или су комбинована, ако се при пелцовању употреби смешана вакцина (против шарлаха и дифтерије уједно). Пелцовање против шарлаха врши се помоћу поткожног убризгавања т. зв. Диковог токсина, једне потпуно безопасне и нешкод-