Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 355

љиве вакцине. Убризгавања се врше у три или више пута, са размаком од седам дана. Пелцовање против дифтерије врши се у главном убризгавањима т. зв. Рамон-овог анатоксина, који такође претставља .једну потпуно безопасну вакцину која се деци убризгава поткожно. Код мање и осетљиве школске деце може се применити и пелцовање помоћу нарочите, токсоидне масти по проф. Левенштајну из Беча. Таквим пелцовањем, које се састоји у утрљавању те масти у кожу могу се избегнути инјекције, ма да исте причињавају детету само незнатни бол. Оба начина пелцовања против дифтерије врше се у три пута, са размацима од одређеног броја дана (14—21). Пелцовања против шарлаха и дифтерије чине једну од најважнијих специфично-заштитних мера, која служи сузбијању тих болести. Остале биолошке и социјалне мере, које се примењују у борби против шарлаха и дифтерије, претстављају један комплекс различитих мера, у чијој примени суделују углавном лекари, родитељи, управитељи школа и школске сестре. Организовану помоћ у раду на сузбијању заразних болести пружају на првом месту општина и држава. Биолошке мере су разноврсне, јер су и узроци појаве и ширења шарлаха и дифтерије различити. Све профилактичне мере имају за циљ, да онемогуће инфекцију, т. ј. зараживање шкОлског детета. Оне су у главном уперене против појединих чинилаца, који су неопходно потребни да би до обољења уопште дошло. Код детета које је оболело од шарлаха или дифтерије главни извор заразе претставља грло детета. Да би се болест пренела на друго здраво дете потребно је да заразне клице из тога извора, дакле болесног грла, доспу преко ваздуха до грла здравог детета. Кроз грло, или т. зв. улазне вратнице у овом случају, заразне клице доспевају у детињи организам, и ако је исти пријемчив за респективну болест, онда ће дете кроз врло кратко време показати јасне знаке обољења од шарлаха или дифтерије. Инфекција (зараживање) се врши непосредно, од болесног детета на здраво, ако ово пробави ма и најмање времена у директној близини болесног детета, или посредно преко других лица или предмета, ако исти буду упрљани зараженим лучевинама болесника од шарлаха или дифтерије. Изложићемо укратко главне биолошке мере, које се у сваком случају оболевања школске деце од шарлаха или дифтерије хитно предузимају у тежњи да се благовремено спречи ширење тих болести. На првом месту, покушава се да се спречи могућност да оболело дете постане извор заразе за другу здраву децу, која се налазе у његовој најближој околини. То се најбоље постиже т. зв. изола-

цијом, т. ј. потпуним издвајањем болесног детета, било у истој кући ако су економске и социјалне прилике у породици такве да се дете може потпуно издвојити у засебној соби, било упућивањем оболелог детета у болницу, ако прилике у породици нису нарочито повољне или ако у кући има више деце. У овом другом случају, много је боље извршити изолацију упућивањем детета у болницу на лечење, јер ће на тај начин за осталу децу постојати знатно мања опасност. У првом случају, ако болесно дете остане код куће, сем потпуног издвајања болесног детета у засебној соби и сем потребних медицинских мера, које ће лекар који дете лечи предузети у циљу детињег излечења од болести од које је оболело, потребно је вршити и сталну дезинфекцију, т. зв. дезинфекцију у току, свих болесникових лучевина и екскрета. Осим тога потребно је да болесно дете има и своје засебно посуђе које се мора одвојено прати. Све остале ствари са којима болесно дете долази у додир, као што су рубље, убруси, играчке и др. не смеју се мешати са стварима, које употребљавају друга здрава лица у породици. Послуга која се налази око болесног детета треба да обрати највећу пажњу на чистоту уопште, а нарочито руку. После оздрављења детета, потребно је извршити завршну дезинфекцију. Осим тога потребно је да се дете окупа и да добије чисто рубље пре него што се пусти у додир са другом здра. вом децом. Ако родитељи сем оболелог детета имају још деце, потребно је да и та друга деца буду под надзором лекара за једно извесно време. За то време се и та здрава деца задржавају од посећивања школе и тек када прође време које је законом прописано за дотичну болест могу та деца наставити нормално похађање школе. Код појаве новог оболења у истој породици, предузимају се исте мере као оне које су предузете код већ оболелог детета. Код болесног детета, ако је исто изоловано код куће, несмеју се пуштати браћа и сестре нити друга здрава деца. Одрасли пак укућани треба да се клоне посећивања породица у којима има деце, да не би послужили као преносиоци заразних клица. На стану оних породица, у којима неко дете болује од шарлаха или дифтерије, истиче општински санитет таблу по обавезној пријави лекара, који дете лечи. У школи, односно у разреду, који је дете до свога обољења посећивало, предузимају се извесне мере, које такође имају за циљ ограничење могућности даљег и брзог ширења шарлаха или дифтерије, и те мере су: распуштање разреда за време од два до три дана и дезинфекција учионице. За сваки појединачни случај наређује се дезинфекција и распуштање разреда од стране школског епидемијског лекара. У случајевима већег броја оболевања школске деце од шарлаха или дифтерије, тражи се одобре-