Општинске новине

Социјална хроника: Слободан Ж. Видаковић

Питање неупослености, грађевинске делатности, хииотекариих за/мова и егз ек уди/е

Када је данас, у јуну, криза рада код нас достигла ове страшне размере, докле ће она отићи у децембру?! Стотине хиљада душа из породица варошких и пољопривредних радника са ужасом ће помишљати на те дане! Пролеће и лето од увек су били праве сезоне рада, па кад се и у њима осећа пресићеност тржишта рада, шта се може очекивати у зиму?! Тешки дани се спремају, дани дуге и хроничне глади за масе радника! Највећи број упослених радника код нас, у градовима где нема развијене индустрије, припадао је: а) или општинским комуналним радовима; б) или грађевинској акцији, која, сем својих непосредних радника, упослава још и раднике столарске, гвожђарске, молерске, фарбарске, стакларске, цимерманске итд. Али како је општина са инвестиционим кредитним средствима прилично ослабила, а грађевинска делатност — која је раније у Београду имала све услове истинске експанзије — остала сасвим умртвљена, јер су и Општинска штедионица и Управа фондова обуставили издавање хипотекарних зајмова, — то се већ ранијем контигенту неупослених придружио још- један приличан број нових неупослених снага. На подручју Београдске радничке коморе рачуна се да број неупослених радника прелази 30.000, ма да је он у ствари много већи и многобројнији. Од хипотекарних новчаних завода данас у Београду, са скоро 300.000 становника, ради још само Тргов. Хипотекарни фонд. То ће рећи да само он још даје хипотекарне зајмове, на реалитете, али ни он на све видове њихове, него само на изидане зграде. Његов рад је у овом тешком моменту неоспорно плодан и користан, и ово мало живота што се још осећа у области грађевинске делатности припада већим делом Хипотекарном трговачком фонду, а мањим делом приватном капиталу. Управа фондова односно Државна хипотекарна банка обуставила је издавање нових зајмова и легла је на посао да ликвидира ста-

ре зајмове и обезбеди правилно притицање отплата по заосталим обавезама. Да ли је Управа фондова требала и смела да обустави даље пласирање зајмова у непокретна имања, односно изградњу Београда? То, и ако на први поглед спорно питање, није у ствари ни мало спорно! Њена социјална улога довољно је наглашена и законом и праксом. Традиција је наше Хипотекарне банке довољно горда и ласкава. Она је за обнову Београда, за његов пре десетак година младићски грађевински полет урадила много! Данашњи модернизирани Београд никада ни приближно не би био то што је сада, да Управа фондова — данашња Хипотекарна банка — није просула стотине и стотине милиона динара и није испразнила своје трезоре и од Београда —- паланке, створила Београд — велеград! Ту сви, колико нас год има, и надлежни и ненадлежни, имамо да одамо заслужено признање Управи фондова, разуме се у општим потезима — неупуштајући се у појединости као питање квалитета изграђених станова новцем Управе фондова, висине интересне стопе датих хипотекарних зајмова итд. Углавном, дотле је њена акција хуманитарна, конструктивна и стваралачка. Али већ скоро годину дана како Хипотекарна банка мења једним наглим преокретим своје држање, постаје стерилном и од целокупног свог рада задржава привремено само ликвидацију својих дугова! Да ли је у овом другом делу своје акције Хипотекарна банка добро поступила? Зар она није била обавезна моралним обзирима према својој резиденцији да закључи макар и под неповољним условима један мањи зајам и спречи да се прекине онај значајан континуитет грађевинског рада, започетог 1922 год., а готово умртвљеног 1932 год. Велика и неисказана корист била би од тога: а) Прво, назидало би се још бар која хиљада јевтиних и хигијенских зграда, јер пада у очи — да је данас у Београду зидање