Општинске новине

Стр. 530

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Упоредна табела цена намирницама у Београду

Табела бр. 2: * 1 ока има 1'280 килограма. Поред горе наведених новаца, у Београду ишле су у трговачком саобраћају и мање количине аустријских новчаница. Најзад, београдска Јеврејска црквена општина, коју је састављао велики број београдских Јевреја трговаца, добро организованих, била је почела издавати. и једну врсту свога новца, који је пуштен у саобраћај и кога је Јеврејска општина примала по његовој номиналној вредности. Но, Кнез Милош наредио је, да се тај новац повуче из саобраћаја, и њега је нестало половином треће деценије. 5. Трговина пољопривредним производима Трговински значај и услови за трговински развитак Београда били су уско везани са привредним стањем земље, њеном производњом и њеним потребама. Готово сви вишкови производње у земљи сконцентрисали су се у Београду, да би одатле нашли пут свог извоза у иностранство. Исто тако све потребе земље, које је требало подмиривати споља, довожене су најпре у Београд и у Београду продаване за целу земљу. Било би цакле немогуће говорити и схватити трго-

вински значај Београда, а да се претходно, у неколико црта, не изнесе опште привредно стање, привредне могућности и потребе земље, која је алиментирала извозну и увозну трговину Београда. Пољопривредни ниво тадашње Србије био је врло низак. Земл>а се обрађивала само толико, колико је сељаку било потребно за његову употребу, и то врло примитивно. Све врсте мелиорација земље биле су непознате, а једино ђубре, које је несвесно помагало земљи, било је ђубре сеоске стоке. Само за гајење бостана око Београда и већих вароши употребљавало се ђубрење, пошто су ту новину Немци увели, и показала се врло корисном. Главно место у пољопривреди заузимале су житарице (пшеница, кукуруз, јечам и др.). но, као што рекосмо, то је сељак засађивао само за своју потребу, тако да жита за извоз није било. Трговина жита била је унутрашња, а за Београд, било је каткад потребно увозити га, највише из Срема. Несташица жита највише и најчешће осећала се у Београду, где је услед тога жито могло да достигне цене много изнад просечних. Ту трговину нарочито је рентабилно искоришћавао Кнез Милош. Једне године, на пример, купљена је у Сремској Митровици велика количина од 62.800 ока пшенице, по 16 пара ока, 62.160 ока кукуруза по 12 пара ока и 4729 ока кукурузног брашна по 12 пара ока. Та храна продавана је у Београду: пшеница по 22 паре ока, кукуруз по 17 г /2 пара ока, а кукурузно брашно по 25 пара ока. У то време, у унутрашњости Србије, нормалне цене биле су за пшеницу просечно 13 пара ока, а за кукуруз 8 пара ока. Треба истина нагласити, да су се тада, услед слабих саобраћајних сретстава, сретале и у самој земљи доста знатне разлике у ценама, што је зависило од родности извесне намирнице у извесном крају. Пшеница, кукуруз, јечам и овас били су ослобођени плаћања увозне царине, а за извоз плаћала се царина од товара: пшенице 20 пара; кукуруза, јечма и овса по 10 пара. Воћарство је било на ниском степену и калемљење воћака реткост. Главна воћка у Србији која је играла улогу у трговини Београда, била је шљива. Шљивацима била су редовно опасана села. Шљиве су сушене, или се од њих правио пекмез и ракија. Поврћарство није било готово никако развијено у Србији, док су се у томе одликовали Бугари. У Србији се гајио у већим количинама једино пасуљ. Грашак је био готово непознат и могао се видети само у београдским баштама. Да би се по Србији раширило гајење тако корисног и доброг кромпира, Кнез Милош морао је издати строгу наредбу, да сваки сељак на свом имању мора имати и засађен кромпир.

(1832 год. и 1932 год.)

Намирница

Цене у грошевима за 1 оку*

Цене у динарима за 1 кгр.

1832—1833 г.

1932 г. (јануар)

Хлеб

0*16—017

2-50-4-50

Месо говеђе

1

8—14

Месо овчије и козје

1-06

10-12

о

Месо свињско

1

8—16

Маст

4-го

10-14

Пасуљ

0-20-0-40

2-80—8

Сочиво

1-23

8—14

го

Пиринач

2-20

6-14

Е

Шећер

6

12-50—14

Млеко

0-25

3—4

О)

Сир

2

14—24

Ц е н

Кафа

10-10-20

38-60

Вино

0-09—0-30

8—15

Ракија

0-17—1

12—34

Зејтин

3-20—7

15-50—20

Сапун

6

6—13

Јаје 1 комад

0-05

0-75—1-20

= §

Пшеница

0-08—0-18

1-60-2-48

а) -Ј-Ш

Кукуруз

0-04—0-12

1—1-50