Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 543

војничка стража. Напред је ишло Српско-јеврејско певачко друштво са заставом, које је целим путем певало црквене песме. Иза певачког друштва један потпоручник носио је покојниково ордење, а војници су носили венце: Одбора Београдске општице и Адвокатске коморе. Испред и иза лафета кретала се почасна чета, која је пок. Демају додељена од стране Команде места, као резервном капетану. За лафетом ишли су мушки чланови покојникове породице, а одмах иза њих, у првим редовима, ишли су г. г. Министар Божидар Максимовић, Милутин Петровић, прет-

Г. Министар Божа Максимовић и претставници Београдске општине г.г. претседник Милутин Петровић, потпретседници Витор Крстић и Доброслав Богдановић, кмет-правник г. Јован Јовић, одборник г. Драгослав Стојадиновић са осталим г.г. одборницима и грађанством на погребу пок. Демаја. седник Општине београдске, са потпретседницима г. г. Витором Крстићем и Добром Богдановићем, и кметом-правником г. Јованом Јовићем. Над гробом су се са покојником, као последњи, опростили г. г. Соломон Мошић, у име Српско-јеврејског певачког друштва, и Давид Алкалај, у име јеврејске омладине. Тело пок. Шемаја Демајо сахрањено је у почасној гробници, коју му је дала Општина београдска, као што је и погреб цео обављен о њеном трошку, јер је Општина на тај начин хтела да се одужи своме одличном одборнику који је то својим дугогодишњим радом на

пољу комуналне политике и развитка Београда и заслужио. Преко гроба пок. Демаја почасна чета, као почаст официру и ратнику, испалила је почасни плотун. * Шемајо Демајо је пореклом из старе београдске породице, која је дала читав низ јавних радника са неизбрисаним заслугама за нашу средину. Рођен је на Јалији, на старом Дорћолу, октобра 1877 године. Још из раног детињства показивао је покојни Шемајо све наклоности за социјални рад и истицао се у својој генерацији, још у рано младићско доба, својим систематским радом и организаторским способностима. Упоредо са радом за егзистенцију своје породице још као дечак, Шемајо се истицао својом талентованом приљежношћу како у гимназији, јер је матуру завршио 1897 са одличним успехом и био ослобођен свих усмених испита; не мање пак на Великој школи, где је завршио правни факултет и дипломирао са одличним успехом 1901 године. После отслуженог војног рока у пешадији, отишао је, ради правних студија на Бечки универзитет, где је провео две године. Пошто је извесно време провео у Београдском првостепеном суду као судски писар, положио је 1906 године адвокатски иепит и отворио адвокатску канцеларију. Покојни Шемајо је био један од твораца Српскојеврејског певачког друштва и претседник овог културног друштва у доба његових највећих успеха. Шемајо је ушао рано у политички живот за који је имао правог смисла. Припадао је бившој радикалној странци, која га је делсгирала, ценећи његов смисао за комуналну политику, у Општински одбор, у коме је од 1923 године, и до данас био члан престоничког Општинског одбора. Приликом избора за Народну скупштину изабран је за народног посланика престонице, на коме је месту остао до распуштања скупштине 1929 године. Шемајо је као ђак-наредник ушао у балкански рат, у коме је за све време, без и једног дана осуства ни боловања, истрајао у првом борбеном реду. Светски рат затекао га је у Бечу, где је интерниран. И овде је Шемајо био председник Југословенског комитета, где се трудио свим силама да олакша тешко стање наших заробљеника, организујући преко наших централа у Швајцарској помоћ у исхрани и одећи нашим мученицима у ропству. Овај посао је отправљао Шемајо са ретком пожртвованошћу и систематском тачношћу. Шемајо је, поред комуналне политике и Београдске општине, радио и у многим хуманим и културним установама Београда. Био је члан управе, потпредседник, а од 1930 до 1932 године био је претседник Јеврејске општине у Београду. За свој јавни рад одликован је орденом Св. Саве III ст., Белог Орла IV ст. и Југословенском Круном III ст.