Општинске новине

Књижевна хроника:

Један роман послератног Београда — Бошко Токин: »Теразије«, роман послератног Београда. Издање издавачке књижарнице Геце Кона. Београд 1932. год. —

Београд после Лазе Комарчића („Два аманета") и Ускоковића („Дошљаци") није имао среће да добије свога правог романсијера. На пољу око стварања романа из београдског живота поломљена су многа пера, проливено је море мастила и утрошено читаво брдо хартије, узалуд! Истина, живот Београда је неуравнотежен, искидан, измешан и са свакодневним променама. Нарочито после рата. И, сад, наравно, тешко је из овог вртлога, врзиног кола, дохватити, са врха или дна, прегршт београдског живота, који се бесомучно витла, окреће брзином авионског пропелера, а да се човек при том не угрува. У томе правцу, да пружи роман послератног Београда, покушао је Бошко Токин, али само покушао! Покушао и у томе своме покушају уплашио се, збунио пред величином дела које је започео. Јер, Токин је пошао извору живота Београда, па се утопио у његовом огромном, разнобо.јном и дубоком језеру. Иданије имао жељу да са тога извора, језера захвати више него што је био кадар понети, можда се под тим теретом не би стропоштао и утопио? Али, овако, сустигла га је иста судбина његових многих претходника. Његов се роман зове „Теразије". Главни јунак из „романа" живи у Палилулн. И ту, у Палилули, и почиње заплет његовог јунака Ђорђа Ђурића са Олгом Маркићевић. Сиже овог „романа", био би, можда, и интересантан, чак и. добар, да Токин није од романа створио неку врсту статистичких података Београда. У њему се чак налази и нека ранг листа, на којој се нижу имена по старешинству, или чину. Али само имена. И ништа више. Осим тога што смо сазнали како се те многе личности зову, ми ништа друго нисмо могли да видимо, чак ни њихова лица. Онда, нашто то? Због чега? Такође је вредно поменути и крај „романа" са статистичким податцима назива око педесет београдских кафана; тачним бројем ћевабџиница, хлебарница, берберница и т. д. Као да је све ово важно, да би се развио

сиже романа! Из Токиновог „романа" може на пр. да се сазна, да у Београду има 390 народних кујни, 15 цркава, 50 штампарија итд. Збиља, нешто ново и оригинално, да не кажемо: модерно! Јер до сада ни из једног романа читалац није могао да сазна, да се у Београду може обријати за два и ошишати за три динара и т.д. Може бити да је ово покушај, да се од романа једне вароши створи нека врста бедекера, водића. Али онда би такав роман требало превести на стране језике, јер бедекери, водићи најпотребнији су странцима. Уопште, цео овај „роман" кад се прочита оставља утисак, као да је човек читао часопис са разним чланцима, који поред литературе, књижевних прилога доноси и статистичке табеле из комуналног и привредног живота. Све је неповезано и без почетка к свршетка. И више личи на несређену репортажу премореног репортера, који је у гужви, општем друштвеном комешању хтео да види и забележи све, али гаје то преморило и тек онда није забележио ништа. Јер, писац, Токин, није се ни мало трудио да зарони, бар мало, у душе својих личности из „романа" и да нам, унеколико објасни и оправда њихова дела и недела. Код њега све то долази онако, површно. Личности, као што су Ђурић, Зора, Сима, Олга и други, ми сваког дана срећемо на улици и са њима смо често и у друштву. Знамо чак и њихове мане и врлине. Али то није довољно. Није довољно, да један романсијер познаје људе исто као што их познају и други, они безимени! Он, романсијер, мора о тим личностима више да нам каже! Ето, због свега тога покушај Бошка Токина није успео. И Београд и Теразије мораће још да чекају на онога ко треба са њима више да се саживи и у њих дубље зарони. Али, ипак, како је да је, Токин, бар мало, заслужује да му се честита на овом одважном кораку који га је одвео неуспеху. Што се тиче техничког уређаја књиге, њему се не може ништа пребацити, Он је добар. И фотомонтажа на корицама, с обзиром на Београд и његово комешање, добра је. Света Милутиновић

Власник: Општина Београдска. — Уредник: Слободан Видаковић, референт за штампу ОГБ. Престолонастледника Петра бр. 103 Државна штампарија Краљевине Југославије. — Београд