Општинске новине

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е вативни и преступнички апатични према напретку општинске заједнице. Аутономија градова не сме се схватити као аутономија нерада, хоаса и оријенталске равнодушности, него као аутономија широког замаха, комуналног полета и социјалне правде. И баш тога ради, будући Закон о градској самоуправи мора бар најглавнију реформистичку акцију градских општина да стави у обавезну дужност општинских управа, чије невршење има да повуче строге казнене санкције! Први услов, после широке општинске самоуправе, за регенерацију наших градских општина, . јесте реформа комуналних финансија. Ми смо у једном низу својих ранијих чланака и студија о овом питању истакли а и сада истичемо, да је у свима комуналним проблемима питање општинских финансија најсудбоносније и најважније, јер претставља темељ на коме се подиже целокупна зграда комунално-социјалне акције, и ако тај темељ није довољно јак — цела зграда срушиће се као кула од шарених дечјих коцака. Данашњи се хаос у нашим комуналним финансијама не сме даље оставити. Прирези су достигли невероватну висину не само социјално неправичну него и економски неподношљиву. Код наших сеоских општина прирез износи просечно 500% (има појединих општина где се пење и на преко 10.000% !) а у варошким општинама прирез се креће од 20%—450%! Неизбежност реформе комуналних финансија показује се данас у толико већа у колико се, из дана у дан, све више опажа тенденција државе, да велики део својих социјалних и културних функција пребаци на општину. На тај начин општине ће у најскоријем времену постати државе у маломе. Духовни, материјални и физички живот граћана њених, њима ће бити неограничено поверен. Док су општине само нижи административни инструменат државе, буџет може да се у главном састоји из персоналних издатака, али чим оне приме на себе велики део културно-социјалних дужности, мора.ју им се обезбедити и сре гства за вршење тих њихових најважнијих и најделикатнијих социјалних атрибуција. У вези са реформом комуналних финансија долази и питање установе централне Комуналне банке и њених девет бановинских експозитура. Те комуналне банке имају да одиграју у животу наших муниципија знатну улогу. Један од најглавнијих задатака тих будућих комуналних банака био би у томе, да оне са државном гаранцијом повуку велике иностране капитале у државу, употребе их на подизање привредних предузећа општина, на-

Стр. 569 рочито електрификације и индустријализације, и вишкове зараде ставе опет општинама на расположење као ванредне инвестиционе кредите. Постојање Централне комуналне банке мора се нормирати новим Законом о градовима и Законом о самоуправним финансијама! Буџетска политика градских општина мора се из основа мењати. Са старим, преживелим и стереотипним методама мора се одлучно кидати. Нове прилике, нова социјална стремљења маса намећу нам императивно нове методе рада. У новом Закону о самоуправним финансијама морају се утврдити та нова начела продуктивних прихода и расхода; а детаље оставити да суверено разрађују градске општине у кругу своје широке самоуправе. Општине су један жив социјални организам; и сувише индивидуалисан да би се његов привредни живот могао детаљно да нормира законом. Али се ипак зато главна и примордијална начела морају спровести и оживотворити законом. Без тога би наступио прави хаос у општинским финансијама. Јер, док би добри познаваоци савремене комуналне политике, уводили нове, социјалне и продуктивне приходе и расходе, дотле би многе градске општине и даље заводиле масу несоцијалних такса, трошарина и разних намета, постављајући тиме челичну брану сваком напретку општинске заједнице и реакционарно оптерећујући високим трошаринским ставовима животни консум народних маса. Кад се законом регулишу ова два битна и основна момента у животу градских општина: пуна сомоуправа комунално-социјална и финансијска, онда треба редиговати у главним линијама један општи и основни комунални програм рада, минимални, без кога се неда замислити рад ни једне градске општинске управе. Преко тога програма може се напред, даље, али се натраг не може! Компетенцију општина за виши напредни програм нико им не може оспорити, али се зато не може дозволити ни милиметар испод овог програма. Виши, максимални програм треба оставити слободном замаху градских самоуправа; али минимални програм мора бити обавезан, законом наметнут у највишем интересу прогреса, социјалне правде и будућности нашег народа. У овом минималном програму неколико проблема морају имати суверено место.*) То су проблеми: јевтина и здрава исхрана, подизање малих, јевтиних и хигијенских станова у општинској режији, проблем радничке * Види књигу „Наши социјални проблеми". Слободан Ж. Видаковић. Издање књижаре Геце Кона 1932 год.