Општинске новине

Стр. 570

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

неупослености, дечја заштита, питања најосновније санитарне политике итд. Овај наш захтев о уношењу у законски пројекат минималног комунално-социјалног програма није никакав јерес, ни повреда аутономног права општине, за чију се најширу самоуправу годинама залажемо без резерве. Наш је предлог резултанта искуства из целокупне наше комуналне прошлости. Ми смо у нашим општинама, као што се види из ове доње табеле, на комунално-социјалну политику у модерном смислу давали врло мало свега 4—5%, а у много случајева ни мало. РАСХОДИ НАШИХ ОПШТИНА ПО НАМЕНИ У 1929 ГОД.

сеоских

општина:

градских општина:

у про-

у суми

у про-

у суми

циљ расхода

центу

дин.

центу

ДИН.

Лични расходи

32,4

209,120.074

18,5

344,678.254

Канцел. материјал, огрев,

осветлење и др. не-

предвиђ. расходи

17,7

114,339.094

19,3

173,136.152

Отплата зајмова и ка-

мате, издаци из рани-

јих година (дугова) и

преостале буџет. по-

требе

17,1

110,065.722

28,7

536,600.674

Оправка и подиз. зграда

и путева (улица)

7,3

47,205.478

14,0

261,337.360

Материјални расходи пре-

дузећа

1,0

6,459,294

16,2

303,246.507

Лична и имовна безбед-

ност

2,5

16,037.644

3,5

66,321.111

Народно просвећивање

14,5

92,692.091

4,1

76,728.386

Унапређење пољопр. и

сточарства

2,7

17,613.939

0,7

12,511.689

Расходи за социјалну

политику (потпоре

и др.)

1,5

11,213.030

2,7

51,583.321

Расходи за санитарне

потребе

3,3

21,450.131

2,3

43,968.475

Укупно 100% 646,196.497 100% 1.870,111.929

Од великих европских градских општина не само Бечка и Прашка — чији су социјалнокомунални успеси у извесним правцима просто пословички — него и Берлинска, Париска, Бриселска и остале знатније градске општине предвиђају на издатке социјалне акције трећину од целокупног буџета, а многи енглески градови дају чак и 42% на социјалну политику. Дотле, наши градови нису никада предвиђали за своје социјалне циљеве ни тридесети део буџетских ефеката, а мале варошице и сеоске општине ни осамдесети део својих прихода! Зато оставити општинским управама дискреционарно право да цене: да ли им је и у

колико им је потребна та социјално-комунална политика, значи изложити је несумњивом ризику; у многим случајевима и учинити је зависном од разумевања и степена стремљења општинске управе. Будућа градска самоуправа мора да буде по превасходству социјална. Она, не сме бити банално административна. Ослобођена државног туторства, она се не сме расплинути ни у административном примитивизму, ни у градском аутократизму. Тиме би се само рђав бирократски надзор заменио још рђавијим самоуправним хаосом. Аутономија градова, схваћена модерно, инспирисана социјалном правдом, мора се одликовати у својој социјалној акцији овим високим атрибуцијама: Да широке масе својих економски слабих грађана, а то је просечно 85% њих, снабдева преко апровизационих отсека јевтином и здравом храном, а нарочито да им обезбеди здраве и јевтине станове. Да им обезбеди максимум санитарних услова, снажну јавну хигијену и потпуно бесплатну куративну медицину. Да широким масама неупосленог грађанства осигура опстанак тиме што ће отворити брзе, потребне и широке општинске радове, ангажујући у њих све те неупослене снаге. Социјална политика наших градова не сме више да се манифестује у дељењу неупосленим и сиромашним грађанима милостиње од банку две, која их гони у лењост и алкохол, него у стварању најширих комуналних послова и уопште оживљавању градске радиности. Када се овако схвати аутономија самоправа градских општина, онда ниједан пријатељ напретка, цивилизације и препорођаја југословенске расе неће бити противу ње! Да резимирамо: Све спонтане наше жеље крећу се у овом смислу: да се будућим Законом о градским општинама загарантује путпуна аутономија градова, али да та аутономија буде ограничена на тај начин и у толико што ће се читав један социјални реформистички програм учинити обавезним и принудно наметнути у дужност градских управа. Таква самоуправа била би идеал коме данас у целом свету стреме сви прогресивни редови грађанства.

1,а сг!бе с1е 1а роНИчие сотшипа1е е! 1а поиуеНе 1о1 биг 1еб уШеб Раг 81о1>ос!ап УШакоуНсћ, сћаг§е <ГаНаЈгез <3е ПЈшоп <1ев УШез

N08 соттипез с1еб уШез зиђјззеп! ип ^гапс! 1етрз сГагге!:. Ои'ез1 се Ггете 1еиг ргозрегШ? баиГ 1а спзе есопогт^ие П у а аизз1 1еиг зкиаиоп п'ез1: раз ге^16ез. Се1а пе реи!: р1из соп!лпиег атз1, Ауап!: 1ои1:

И Гаи! ГаЈге ипе 1о1 тос!егпе зиг 1ез аи!:опот1ез с1ез уШез, зосЈа1е е!: Нђега1е. 1^е ргоје!: с!е 1о1 зиг 1ез соттипез уШа^еоЈзез ез! 1егт1пе. Ои ујеп! Љ раззег аи ргоје!: зиг Гаи1:опогшез дез уШез.