Општинске новине
1
Др. К. Шаховић
/ Шта је дужна општина да уради ради сузбиЈања рака?
Било би бесмислено поставити горње питање у таквој форми када би рак био једна од ретких болести, када би од њега умирало веома мало људи и када би, најзад, били потпуно немоћни да сузбијамо ову болест. По броју оболелих, по броју умрлих, по приметном повећању броја људи оба пола и свих година старости (било да је то последица наших савршенијих метода дијагнозе, или једно стварно ширење) рак спада у ред социјалних болести и то од оних које највише задају физички и морални бол човечанству. Мој би задатак био тежак, предлози тешко прихватљиви да сам ово питање поставио пре 30 година. Данас, оно је јасно, сваком разумљиво, јер упитајте своју околину, наћићете међу вашим познаницима не мали број оболелих или умрлих од рака. Да се разумемо. Основа, зашто је потребна организована борба у питањима рака, јесте да успех у лечењу ове болести лежи у веома раној дијагнози. Да би смо открили код свакога у самом почетку рак, неопходно је
потребно имати једну установу која је способна да свима познатим методама утврди постоји ли рак или не. Према самоме налазу, болесник се подвргава свему ономе што је потребно ради лечења или предохране од рака. Општина сузбија, поред осталога, две социјалне болести: туберкулозу и сифилис. Она је дужна да приступи организовању једног центра ради сузбијања рака по начелима која се данас свуда примењују не жалећи материјална сретства када је у питању здравље оних који чине саставни део те заједнице. Специјално Општина града Београда са својим санитетским и социјалним установама и са својим лекарима дужна је да спроведе организацију борбе противу ракау Престоници и да тиме предњачи својим социјално-здравственим радом. у Југославији. Она је дужна да то учини још и по томе што велики број сиротиње мора имати једну органнзовану установу у којој ће наћи утехе и умирења у иначе своме бедном животу.
Оие с1о!1 1а!ге 1а УШе с!е Веодгас! роиг 1а 1\Ше соп1ге 1е сапсег раг X. СћаћоуИсћ
1^а титараШе с1е Вео^гад сЈоЈ! ог§-атзег ип сеп1ге апИсапсегеих. СеИе ог^атзаНоп, ћазее зиг <3ез рппарез с!еја &аћН8 (М! е!ге сЈо^е с!ез тоуепз та1:епе1з зиШзап1з роиг роиуо1Г Гопс1лоппег аиз81 ђјеп ^ие розбЉ1е. II ез! ћогз с1е сћзсиззшп, ^ие 1е тоуеп 1е р1из еШсасе ^ие поиз
роззеЈопз аијоигсГћш роиг 1и11ег соп1ге 1е сапсег с'ез1: сЈе роиуо1г е1ађНг 1е сНа^позНс аи (1еђи1 с1е 1а та1асНе, е1ап1: ајпз1 (Јапз 1а ро8зИз1Н1:е 1а р1из Гауогађ1е роиг зои1а§ег 1е та1ас1е е1 ођ(:ешг 1е теШеиг зиссез с1апз 1е 1гаИетеп1:.