Општинске новине

Д-р Милутин Нешковић проф. Медици.нског факултета.

Проблеми исхране

II. У првом делу чланка „Проблеми исхране", проблем исхране човека постављен је онако како то медицинска наука захтева: на један за сваког довољно приступачан начин, изложени су и- научно објашњени основни појмови о овом тако важном проблему. У даљем излагању чињеница ишло се уобичајеним редом; говорено је „о храни": о хранљивим материјама (беланчевинама, мастима и угљеним хидратима; минералним супстанцијама, води и кисеонику), о хранљивим творевинама (месу, млеку, јајима, разним врстама поврћа и воћа, и т. д.) и о витаминима. У овом другом делу чланка биће речи: о варењу хране, о њеном усисавању у цревима и о хранљивом оброку т. ј. о количини хране потребној за 24 часа. 1. —• Варење хране (дигестија). Храна коју употребл^авамо (реч је о хранљивим творевинама као што су: месо, млеко, поврће, хлеб и др.) не налази се у таквом облику да би наш организам могао да је, као такву, одмах искористи за своје физиолошке потребе. Храна, да би је наш организам могао да искористи, мора да претрпи извесне претходне промене. Овај факат свакоме је познат; али, несумњиво је, да свима нису тачно познати научни разлози зашто је ова претходна промена хране неопходно потребна. Ти разлози су ови: 1) Готово све хранл.иве творевине (месо и др.) састоје се из више хранљивих материја; зато је потребно да хранљиве творевине буду раздробљене (разложене у физичком смислу), како би на њихове поједине састо.јке пробавни ферменти могли лакше да делују. 2) Многе хоанљиве материје (беланчевине и др.) налазе се у таквом облику да је њихово усисавање у цревима немогуће; зато је потоебно да хранљиве материје буду разложене (у хемијском смислу) како би их цревна слузокожа могла да усиса. 3) Без обзира на то да ли су подобне или неподобне да буду усисане, све хранл^иве материје, да би могле да сагоре V телесним ткивима, морају да добшу наоочити упрошћени хеми.јски облик; зато је потребно да се хранљиве материје под дејством пробавних фермената претворе у хемијски простија тела.

Све ове претходне промене хране одигравају се у „прибору за варење". — (Потпуности ради треба напоменути да при справљању јела куњска вештина тежи не само да хранљивим творевинама да бољи укус, већ да их што боље припреми за лакше и потпуније варење и усисавање).' Као што је познато, наш прибор за варење састављен је из више делова односно телесних органа: из уста, једњака, желудца, танког црева и дебелог црева; и неке жлезде (пљувачне жлезде, панкреас и др.) припадају исто тако и прибору за варење, пошто оне, поред других физиолошких функција, лучењем пробавних сокова врше важну улогу у сваривању хране. Варење као физиолошку радњу могуће је расчланити, обзиром на место где се одиграва, на три дела: на варење у устима („букална дигестија") на варење у желудцу („желудачна дигестија") и на варење у цревима („цревна дигестија"). Кад је реч о варењу хране уопште, при - чисто научном излагању физиолошких чињеница, имало би да се говори: о механизму лучења пробавних сокова и о њиховим физичким и хемијским особинама; о покретима разних делова прибора за варење (о гутању, о покретима желудца, о покретима црева); о физичким и хемијским променама хране за време варења; и т. д. При проучавању проблема исхране, са практичног гледишта најпотребније је говорити о променама које храна претрпљује у току варења т. ј. о сваривању хране у правом смислу те речи. Варење у устима. — У устима храна претрпљује најнезнатније промене. — Течна храна пролази кроз уста (и кроз једњак) без икаквих промена; бива, дакле, само прогутана. — Што се чврсте хране тиче, она претрпљује веће или мање промене, што зависи од дужине времена које пробави у устима пре него што буде прогутана. Ове промене су пре свега физичке природе: у устима чврста храна (зубима иситњена, нокретима језика, усница и образа помешана са пљувачком) претвара се у кашасту масу врло погодну за гутање. Сем овог уситњавања хране и њеног мешања са пљувачком, у устима се под дејством пљувачног фермента птиалина скроб и скробу сличне материје (дестрини)