Општинске новине

Стр. 584

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

на „е "-Х. ).Р"- То јест код малих светларника од 2,00 до 3.00 мет. 2 то онемогућава да се у њима отварају прозори за собе. Н.пр. светларник код више спратне зграде има 2,00 мет. површине и од зида до зида има 1,5 мет. 2,00 X 1,5 = 3,00. Значи да би се прозор још и могао отворити под условом да зид преко пута није виши од 3,00 метра, или другим речима у последњем спрату, где од венца до прозора нема више од 3,00 метра може се и у тако уском светларнику отворити прозор за собу за становање. Један други немачки тексг захтева француски принцип „уие с!пгес!е" т.ј. .појам најближе допуштено растојање од прозора у дворишту до суседног зида. То је обично 4.00 метра без обзира на висину зграде. Рим је у том погледу једноставнији. Његов правилник захтева: једна страна дворишта мора најмање имати за страну трећину висине од највишег зида који окружава двориште, а за површину дворишта најмању страну подигнуту на квадрат. Лондонски правилник захтева најмању ширину дворишта онолику колика је половина раздаљине од наслона на прозору до ивице врха суседног зида. Овај правилник значи води много рачуна о заклањању светлости суседним зидом. У Брислу се величина дворишта одређује према слободној оцени општинског одбора, т.ј. за сваки случај посебице. Беч има доста нејасан правилник у том погледу док је Петроград (пре рата) захтевао двориште најмање од 136 м 2 површине. Париз има читаву табелу површина за дворишта која зависи од висине зграде и од удаљености суседног зида. Његов правилник врло је детаљан за собе, у којима се станује преко дана а гледдју у двориште; то двориште мора имати најмање 30.00 м 2 површ. Двориште које осветљава кујне мора имати 15,00 м 2 А мали „лихтхофи" — светларници не могу имати мање од 8,00 мет. Разуме се да је све ово у зависности од висине зграде и да/ се овде увлачи један нов појам т. зв. „уие сИгес1е'' т. ј. најкраће допуштено растојање између прозора и зида преко пута. Тако н. пр. ако је површ. двор. »уие сПгее{е површ. лвор. уие (Игес1е 30,00 мет. 4,00 46,66 5,66 33,33 „ 4,33 50,00 6,00 36,66 „ 4,66 53,33 6,33 40,00 „ 5,00 56,66 6,66 43,33 „ 5,33

Али ако је „уие с11гес1:е", растојање до зида онда су овако уређене највеће висине суседног зида до главног венца. уие (Мгес1е висина уие (ИгесЈе висина 4,00 мет. 12,00 мет. 5,33 мет. 16,00 мет. 4,33 „ 13,00 „ 5,66 „ 17,00 „ 4,66 „ 14,00 „ 6,00 „ 18,00 „ 5,00 „ 15,00 „ 6,33 „ 19,00 „ 6,66 „ 20,00 „ За дворишта која осветљавају споридне просторије, кујне, собе за млађе и остало а још нису светларници растојање до зида „уие сИгес1е" је зависно исто тако од површине тог дворишта. површ. двор уие (Мгес1е површ. двор. уие сИгес1е 15,00 2,00 23,33 2,87 16,66 2,16 25,00 3,00 18,33 2,33 26,66 3,16 20,00 2,50 28,33 3,30 21,66 2,67 Ако површина скочи од 28,33 на 30,00 онда је то већ нормално двориште. Растајање зидова у светларницима је најмање 1,90 мет. Град Герлиц својом уредбом из 1923 год. уводи нов појам: „исМетГаН" — упад светлости у собу и захтева да према грађевинској зони у којој је зграда, соба из дворишта у најнижем спрату прима директну светлост до г /з> 2 /з дубине пода кроз прозор т.ј. у гушћој зони суседни зид може бити ближи да би допустио осветлење пода за г /з а у ређој зони мора бити даље да би допустио осветљење 2 / 3 пода. Друга врста тумачења потребне површине за дворишта је немачко где је принцип да се само води рачуна о процентуалном изграђеном делу целог плаца остајући да зграде морају бити удаљене једна од друге најмање 5,00 мет. Према њиховом решењу цео град је подељен на грађевинске зоне, што код Француза није случај, и зна се у I или V грађевинској зони колико се сме процената ставити под зграду, а колико се има оставити слободно, па се дворишта према томе спонтано и уређују, наравно уз услов да од зграде не сме бити мање од 5.00 мет. растојања. Овако тумачење има много добрих особина у хигијенском погледу, али је доста круто кад се има на већ извођени део плаца још шта дозиђивати јер избацује крила зграде из употребе. Француско решење је еластич-