Општинске новине

5

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 583

чају рушења зграде или њених делова; други веле да је боље да општина ништа од тога не захтева јер она онда сноси сву одговорност да ће се грађевина извести по статичком рачуну, ма да она нема толико особља да би цео тај рад могла стално и довољно да контролише. Јер кад је статичар у сваком случају, према сад и трећем мишљењу, одговоран за исправност конструкције онда зашто би се ту Грађевински одбор у опште и мешао? По тој логици да се Грађ. одбор меша у статичка питања он би значи требао да тражи и протокол сондирања терена и документа о испитаном целокупном материјалу из Завода за испитивање материјала. Француска је теза да се општина не меша у статичке ствари већ једино да тражи планове ради прегледа из хигијенских, пожарничких и естетских разлога. Немци обратно, категорички, траже статички прорачун уз планове поднете за одобрење па чак траже и сондажу терена. Исто тако се могу оштро критиковати и претерано стриктне уредбе о тачним дебљинама зидова, о препустима гвоздених греда, о распонима таваница, које се мешају у ствари за који нису подесне итд. Држимо да услед бетонских радова, кривих степеница и разних малих ормана у зидовима који ће бити сигурно допуштени, да би требало подносити планове на одобрење у размери 2 см. за метар т.ј. 1:50 а не 1 см. за метар т.ј. 1:100. То би били крупнији планови из којих би се видели сви детаљи лакше. Једна срећна уредба, која би требала да се увуче у све европске уредбе, долази нам из Немачке, и њом се захтева да пре но што се власник жели да усели у свој стан да има да добије претходно дозволу за становање. Односно комисијског прегледа довршене зграде од стране општине и издавању дозволе за становање, најбољи је, изгледа, аустријски начин (загребачка Уредба из 1902 год.) по коме комисија прво мора да прегледа покривену а неомалтерисану зграду, а дозвола за становање се аутоматски доцније издаје према времену, које се сматра као потребно да би се зграда просушила. Тако је у Загребу пракса да се у приземној згради сме становати тек после шест месеци од комисијског прегледа; у згради од два спрата седам месеци, а у згради од три и више спратова после 8 месеци. Не само да комисија изврши

преглед зграде да је она готова и да је изидана према поднетим плановима, већ да комисија оцени је ли зграда довољно сува и хигијенски погодна за становање. Тиме би се избегло сушење нросторија плућима кирајџија, као што се данас у већем броју случајева ради у Београду. Град Брисел нарочито обраћа пажњу да се скеле око грађевине тако уреде да пролазницима осигурају потпуну безбедност приликом мимопролажења. И Берлин и Париз узели су модел од Брисла и тамо се скеле још у неколико архитектонски обраде те служе згодно за рекламе а пролазници су осигурани од парчића цигла и матлера, док су раденици потпуно обезбеђени чврстином саме њихове конструкције... Наш Грађевински закон доста тачно одређује једно важно питање у изграђивању градова, а то је однос озидане површине према неозиданој површини једног плаца. То је у главном немачка теза, али то свуда није тако и то је питање о коме се научно може дискутовати. Несумњиво да је законско реше" е једно веома позитивно решење али илустрације ради навешћемо још нека. Принципијелно је врло тешко одредити, а да то буде и најкорисније, однос изграђивања код већ начетих са изграђивањем парцела. Тај је посао много лакши ако се има „невин" терен. Пропорције изграђивања варирају у главном између трећине и четвртине које остају за двориште. А обично зграде на углу уживају повластицу те им се допушта и много мање двориште, јер користе ваздух и Сунце из двају улица. Правилници о двориштима и светларницима су за урбанисту врло замршена студија. Из разних страних правилника који диференцирају у многоме да се лако видети, да у доношењу одлука има много тешкоћа. Чињенице од утицаја су многобројне: питање површине дворишта, облика дворишта, висине околних зграда, суседних зидова слепих или са прозорима, соба за становање, кујни или споредних просторија итд. Затим чињиница да су маеа дворишта већ изграђена итд. Тако на пример Франкфурт има за дворишга доста једноставни али зато и непотПун правилник по коме ако је „е" размак између зграде и суседног зида у дворишту и ако је „Р" површина тог дворишта онда се на згради озго на ниже смеју отварати прозори само