Општинске новине

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е ■ рекџија 8, уметнички атеље 4, радионица клавира 1, јорганџија 19, ткача 2, четкара 7, пинтера 4, лончарске радионице 1, баштована 2, радионице амбрела 9, опанчара 5, ћевабџија 4, содаџија 4, фирмописаца 10, лакирера 4, колара 12, резбара 3, уљикографије 5, релиографа 3, књиговезаца 10, печаторезаца 4, сарача 18, папуџија 13, гравера 4. У свему има у Београду 91 врста заната са 2974 занатских радњи. Према томе на једну врсту заната спада: 32,39 занатских радња. 33 занатске радње од просечно једне врсте на град од четврт милиона становника није ни мало претерано. Напротив мислимо да је то још увек недовољно, јер београдски занатлија у великој мери ради и за околину београдску. Ако се загледамо у бројно стање појединих врста заната видимо да су сва прва места заузели занати општег градског карактера, који су ранијих година били најбројније заступљени. Ту су бербери, пекари, обућари, кројачи, столари, месари итд. 322 бријачнице (у које су урачунате и дамски фризери) није мало ако се узме у обзир, да се данас све више и више брију појединци код куће, а и да жене своје фризерске потребе своде на минимум. Пекарских радњи је 295, односно на 1000 становника 1,1 пекарска радња. То је без сумње недовољно с обзиром на то да је велики број пекарских радњи код нас сразмерно малога капацитета. Уопште, пекарски занат, а тиме и његови артикли, код нас нису онако заступљени како би то одговраало Београду. Од има своје специјалитете пекарског заната, у колико би се то могло тако назвати, али то није довољно, и на томе пољу, како у правцу рационалне обраде те врсте заната, његовог техничког усавршења, тако и у погледу бројног повећања тога заната мора се још много радити. Разуме се да то у великом броју зависи и од самога потрошача, јер је он главни покретач привреде. Али, у овоме случају, потрошача треба привући да троши, што ће он, без 'Сумње, учинити једино у случају_ да му производ задовољава потребама. Број обучарских радњи 282, не може се рећи да је мали. Тај занат је у великом обиму замењен и индустриским производима. Кажемо замењен, али, израда обућара још увек није излишна, није безпредметна. Овде се може истачи, да ова врста заната, као и многе друге, захтева удруживање више занатлија, што се у Београду почело да развија и показало врло добре резултате. Кројачких радњи има 183. Тај је број мален, јер и ове радње, као и обућарске, нису великих размера. Неких већих салона, како за мушку тако и за дамску израду одела, ми немамо много. Све то бројно заступа ситни занатлија, који ради просечно са две до три помоћне силе. А то карактерише Београд пре као провинцијско

— Стр. 587 него као велеградско место. Столарских радњи има довољан број, и ако не претеран, јер је и ту заступан, у највећем делу мали занатлија. Месарских радњи имамо 149, што није мало, јер су месарске радње више мање већег капацитета. Да Београд има моде салона 86, то је, бар према томе, знак да је код нас женска мода довољно заступљена. Ако се томе дода, да у Београду постоји велики број приватних салона моде, који раде бесправно, онда се може рећи с поуздањем, да жене у томе погледу не оскудевају. Пре се може закључити да све те занатске радње немају у довољној мери рада, и да се код њих, па и у највеће доба сезоне, осећа јака оскудица рада. Срећа је, не узимајући у обзир репресалије, што се и Београђанка поводи за модом, те јој се врло радо прилагођује. А мода, ко мода, увек хоће да је модерна, и то иде до бесконачности. Интересантно је да у Београду има 81 бозаџиска радња и све раде добро. Од осталих радњи вредно је истаћи број грађевинских предузећа, којих има 77, и свако има данас пуне руке посла. Модискиња и радионица шешира има 48, (овде су убројене и радионице које оправљају и мушке шешире) што је за Београд довољно, ако не и превише. Београд има 39 штампарија. Иако је велики део њих са малим капацитетом, ипак их има доста са већим инсталацијама. Све оне не раде пуним капацитетом, али ипак свака од њих данас, кад је велика криза у њиховоме раду, ради толико да се могу одржати. Пада у очи да има свега 25 опанчарских радњи. Ове све више и више опадају, прво због тога што се село у изради опанака све јаче одваја од вароши, а друго што та сама обућа бива све Јаче замењивана ципелама. Радњи хемиских чишћења има 24, а све оне праве добар обрт. Од оних радњи чији је број испод двадесет, важније су: радионице рубља 19, златара 16, кобасичара 11, цревара 10, воскара 19, фирмописаца 10, књиговезаца 10, сарача 18, итд. Скоро сви ови раде претежно за индустрије ван Београда. Код трговине превлађују ове врсте радњи:

1 бакалске 704 2 кафане 507 3 бифе 374 4 пиљаре 248 5 кујне 242 6 трафике 182 7 продаја галантериске робе .... 134 8 дрваре 132 9 ситничарске радње 110 10 мануфактуре 100 11 трговачке агентуре 94 12 продавнице хлеба 86 13 иосредника 51 14 продаја ужичких производа .... 45 15 конфекције готових одела .... 45 16 књижаре 45