Општинске новине

Стр. 588

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

17 старинарнице 44 18 апотеке 42 19 стакларе 42 20 дрогерије . 40 21 продаје намештаја 39 22 магазе и магацини 35 23 продаја обуће 33 24 млекаре 32 25 хотела . 30 25 базара 30

Међу остале трговачке радње спада: продаја лозова и марака 4, погребних друштава 6, радњи за млевење и пржење кафе 10, продаја кафе 6, продаја бомбона 8, стоваришта пива 7, деликатесних радњи 24, антикварних радњи 4, библиотека 2, брашнаре (трг. на велико) 6, продавнице фото-прибора 7, ужарских радњи 7, разна заступништва 10, техничких бироа 19, огласних завода 6, друштва за увоз и извоз 8, радио-продаја 9, продаја ауто-прибора 25, гаража 14, трговина тепиха 12, трговина креча, песка 12, подрума 17, пансиона 4, кантина 7, стоваришта хартија 11, ресторана 11, стоваришта грађевног материјала 11, трговина штофа 18, мењачница 9, винарских радњи 29 итд. У свему има у Београду, према нашој статистици 104 врсте трговачких радњи укупно 3942 радњи. Према томе на једну врсту трговине отпада 37,9 радњи, дакле нешто више него што отпада на једну врсту занатских радњи. На 100 становника има у Београду 1,6 трговински радњи. Тај број је задовољавајући и можемо као општу карактеристику истаћи, да је трговина више напредовала у Београду него 'занатство. Али ни трговина није доспела на онај ниво који јој, према привредној улози самога Београда, припада. То ће све, вероватно будућност поправити, јер Београд временом, треба да постане и трговачки центар не само предратне Србије, него и целог дела југоисточне Југославије. Њему смета доста велика удаљеност од западне границе и од мора, те му градови, као Љубљана, Загреб, Сплит, Сарајево, могу у довољној мери да конкуришу у своме крају. Али Београд ипак већ сада има најшири простор где његова трговина допире, а временом ће се његов трговачки утицај моћи само побољшавати. Ако се загледамо у скалу подеЛе трговачких радњи у Београду, видимо да је она, у колико се тиче бројног стања, задвољавајућа. Београд нема трговачке радње у духу западно-европских великих трговачких радњи, него је ту још увек превлађује ситниж, који нас потсећа на стари начин трговине у Београду. Ипак по која трговачка кућа успева да својој радњи даде бар донекле велеградски изглед, докле се остале радње губе у старим ситним радњама. У Београду су 704 бакалске радње. Значи да на 1000 београдских становника долази

скоро три (2,81) бакалске радње. то није много и одговара потребама Београда, јер су бакалске радње код нас малене, и грађани су навикли да купују у непосердној близини све своје потребе. Тако могу врло добро да раде све бакалске радње у удаљености једна од друге, не узимајући у обзир строги ценгар, 300—400 метара. Кафана има 507, што је свакако много, јер поред њих има 374 бифеа; на те две врсте трговине отпада 22% од свих 104 врста трговине у Београду. И те две врсте трговина боље раде и лакше подносе кризу иего и једна друга врста трговине у Београду. Јер Београђанин воли кафану, воли бифе, као и сви наши варошани. Да му то дозвољавају његова срества, доказује, да се у Београду одржава у животу, и то врло добро, 881 кафана и бифе заједно. 242 кујне, поред 11 ресторана, колико их има у Београду, дају нам слику више старог предратног Београда него модерне вароши. Народну кујну видимо на свакоме углу улице. У њој се храни радник, студент, чиновник, уопште сиромашнији грађанин док се ресторани, виде само на главним раскрсницама. Пада у очи велики број дрвара— 132. Разлог овоме је, као и код већине осталих радњи, што се Београд рашириоудужину и ширину. Трговачких агентура има 94 и посредника 51, свега 145. Како је наш трговац још увек под утицајем посредника, кад се ради о спољној трговини, то ни овај број трговачких агентура није велик. Продавница хлеба има 86. Како у Београду пекаре уједно продају хлеб, то је број искључивих продавница веома ограничен. Књижара има 45. То је скоро много за Београд. Данас оне раде можда лошије него и једна друга врста трговине. Али, ни једна од тих 45 књижара није потпуно без посла. Апотека и дрогерија има 82. Оне су се разгранале по свима деловима у Београду, и у повећању њихова броја не осећа се ни најмања потреба. Млекара има 32. То је веома мало. Млекаре су у свим модерним градовима многобројније заступљене него у Београду. Али Београд и данас троши млеко претежно куповано директно од сељака, а тако исто и млечне производе. Хотела има 30. То такође не одговара потребама Београда. Највећи део хотела су са малим бројем соба. Иако Београд има неколико првокласних хотела, ипак се само у тој грани трговине још увек слаби. Од осталих вредно је споменути 8 друштава за извоз и увоз робе, која су новијег датума. Број продаје ауто-прибора стоваришта (25) и гаража (14) стално се повећава. Овај детаљ је доста карактеристичан. У Београду има 138 индустријских предузећа, и то: 20 трикотажа, 12 керамичких фабрика, 10 фабрика хемиских производа, и 10 циглана, по 7: стругара и фабрика штофа; по 9: фабрика бомбона и ливница; по 4: млина,