Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 795

н>ћма. Тек на овај начин ће се и у Београду добити јединствена слика урбанистичке лепоте: целокупна мрежа улица, тргова и градског организма као грађевинске целине. У ранијим временима, пре деветнаестог века, и социјалне а врло често и политичке прилике условљавале су много спорије зидање грађевина него данас. Архитект је имао времена да се удуби у свој проблем, да га осети и проживи и да према томе грађевину прилагоди околини и архитектонској ситуацији и да је подреди целини. Данас се свуда па и у Београду врло брзо зида и заборавља се на хармонију, која мора и која треба да влада у улицама, на трговима једног лепог града. У ранијим вековима већином је сопственик градио кућу за своју употребу, а данас V већини случајева предузимачи или сопственици граде велике куће за ренту. Постало је правило да је спољашност, да је фасада ових грађевина слична и оне се морају оцртавати на уличним странама. Према томе морају се и масе групирати. Мора се за жалошћу констатовати да ми у Београду немамо ниједну лепу, хармоничку улицу, а још ман.е један у правом смислу речи трг. Цепкање уличних фронтова у Београду појединачним различитим фасадама зграде даје нам неповезане слике уличних простора. Какве би смо све лепе уличне просторе имали у Београду када би владала потребна хармонија, потребна јединственост између фасада свих зграда у улици. У границама ове спојне хармоније, ове јединствености у улици има довољно места за разноврсност. Има довољно места да се избегне свака монотонија. Хармонија фасаде у улици не значи једноликост, већ хармонија значи јасан однос између Лојединих делова и разних боја на фасади. Штета је велика што су сва насеља по периферији Београда поникла скоро без икаквог урбанистичког плана. У будућности би требало ова насеља у околини Београда изграђивати по принципима које сам изнео у мом чланку „Градови у зеленилу" који је оштампан као 21 свеска Библиотеке општине града Београда 1931 год. Нове монументалне државне грађевине V Београду нису распоређене по урбанистичким принципима, те не долазе до оног дејства у градско.ј слици и у просторима улица, које им одговара. Пропуштена је изванредна прилика да Београд стекне два монументална трга: један би био код нове зграде парламента око које би биле поређане грађевине за разна Министарства, а други монументални трг био би на бившем тркалишту, где су разбацане зграде Техничког факултета, Универзитетске библиотеке и Државне архиве. На овом другом месту могла се чак и изградити и једна лепа група тргова као оно у Нансију.

Улица Краља Александра I и улица Немањина имају све предуслове да постану две монументалне улице града Београда. Приликом одобравања нових планова за зидање треба нарочиту пажњу обратити да грађевине буду пројектоване по урбанистичким принципима. На крају Немањине улице на Сла-

Угао Призренске и Сремске улице

вији требало би поставити један монументалан роап с!е VI. У модерном уметничком урбанизму нису од важности апсолутне величине грађевина и њихових делова, колико су од важности односне пропорције релативних димензија, одстојања, ситуација, који су сви у узајамној вези.

Део улице Краља Александра

Ко забрањује музичару да употреби неколико такта више како би свестраније и рељефније исказао своје мисли? Колико мале сразмерне жртве треба да учине сликар и скулптор да би своје једноставно дело најбогатије разрадили? А у архитектури свака замисао кошта новаца, ако се не жели да само остане у мапи као пројекат. У колико је за-