Општинске новине

8

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 133

тислав Стефановић, вршилац дужности директора Санитета Општине града Београда и Слободан Ж. Видаковић, као референт по овом социјалном питању. У име београдских хлебара присуствовали су: претседник њиховог Удружења г. Радомир Спасовић, и г.г. Јордан Стефановић, Пера Васиљевић и Ђорђе Петровић. Конференција је трајала од 9—11 часова пре подне. Претседавајући г. Доброслав Богдановић, као и одборник г. Ж. Константиновић подвукли су својим говорима мотиве, који су руководили Суд и Одбор Општине града Београда за сазивање ове конференције. Нарочито су истакли да они желе да се ова ствар ликвидира што пре и што правилније, ни на штету београдских хлебара, али ни на штету животних интереса широких маса грађанства. По саслушаном реферату претставника Београдске општине и обавештајног извештаја Удружења хлебара, прешло се на дискусију и решавање. Пре свега претставници Општине београдске подвукли су факат да хлеб који се у већини београдских хлебарница данас продаје — нема тежину од 1 кгр. већ је често далеко испод те тежине. Тиме је у ствари фактична цена хлебу много већа. Делегати Удружења београдских хлебара признају да може постојати извесна разлика у тежини хлеба, али не онако велика. После дискусије по овом првом спорном питању, дошло је до заједничког споразума и решења: Да од сада хлеб мора износити пун килограм у свима Београдским хлебарницама, а да би се сви хлебари тога држали, дужни су да пред купцем измере сваки хлеб. Београ-

ђани се овог права не треба да одричу и при свакој куповини хлеба треба захтевати да се хлеб измери, јер у разлици тежине хлеба ствара се често фактпчно поскупљење хлеба, које може да иде и ДО 20%. По питању цене хлебу вођени су дуги преговори, али се по истом питању још није донело никакво дефинитивно решење. Делегати Удружења хлебара тврде да је црни хлеб у Београду данас јефтинији за 10% према фактичној цени брашна, из кога се исти справља. Т.зв. црни хлеб, према изјави претставника хлебара, троши се од већине грађана, тако да производња овог хлеба износи 75% од целокупне производње хлеба, пошто га масе грађанства највише троше као најздравијег и најјефтинијег. Ова прва конференција била је чисто информативне природе, те Општина београдска није могла донети још никакву одлуку. Зато ће Општина београдска продужити даљу акцију по питању своје интервенције за цену хлеба." На доцнијим седницама завршено је проучавање овог питања, и цео елаборат упућен на надлежност државним властима, које искључиво имају законско право интервенције у овој ствари. Претставници Београдске општине — г.г. Потпретседник Богдановић, одборници г.г. Ж. Костантиновић и Јован Викторовић и в. д. директора Санитета др. Светислав Стефановић — посетили су лично господу Министре Социјалне политике и Трговине и индустрије, и предали акт Управе Општине Београдске, којим се моле г.г. министри да као надлежни нареде да се предузму све потребне мере за правично решење овог социјалног проблема широких маса Београдског грађанства.

Рад Друштва за помагање сиротиње — Тесна сарадња Друштва са Београдском општином и Централним одбором за помагање незапослених —•

На скупштини Друштва за помагање сиротиње, одржаној 12 о. м., изнет је биланс годишњег рада друштвеног, које је, на збрињавању београдске сиротиње и немоћних, постигло за кратко време лепе резултате. Први посао Друштва био је, да рашчисти Београд од просјака. То је постигло у два правца: енергичним уклањањем свих оних, који су просјачењем злоупотребљавали туђе милосрђе, док су у ствари сами били способни да привређују; затим обезбеђивањем егзистенције оних, који су заиста у немогућности да за живот зарађују. Деца просјаци предавана су преко власти родитељима под претњом казне, ако би их понова у прошњу послали. Друштво је свима заиста немоћним и неспособним било због старости, или болести, пружило помоћ, и то сталну, којом им се обезбеђује пристојан живот.

Поред просјачке сиротиње у Београду има један велики део сиротиње, која живи под најтежим економским приликама, у највећој беди, а ипак неће да се понизи да пружи руку за милостињу, или да затражи помоћ ма од кога. Друштво се само стара да такве случајеве пронађе, да их испита и да пружи помоћ, каква је према приликама потребна. Највише је друштво поделило новчане помоћи и то сталне, пренутне и путне. Сталну помсћ добијају оне особе, које су због старости, изнемоглости или болести неспособне да се саме издржавају, а немају никаква прихода. Исто тако Друштво даје сталну помоћ породицама у којима родитељи, због немоћи или болести, или неупослености, не могу да издржавају своју породицу, нарочито нејаку децу. Стална помоћ износи од 30—150 дин. недељно. Тренутна помоћ даје се у случају беспослице, болести и моментане беде. Ова помоћ може да' се понови и