Општинске новине

Стр. 134

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

више пута, а износи 10—200 дин. Путна помоћ издаје се сиромашним лицима, која дођу у Београд ради зараде или каквог другог посла, па остану без сретстава за повратак, или особама које изађу из болнице, па немају чиме да отпутују својим кућама. Ова помоћ не издаје се у новцу, него у возној карти, а мала сума новца издаје се једино код дужих путовања, ради набавке хране. Поред тога Друштво има своје склониште и своју кухињу, где се даје преноћиште и храна особама које остају без срестава. Најзад, Друштво указује лекарску помоћ својим штићеницима преко друштвеног лекара, издаје им бесплатно лекове, упућује их у болницу, смешта их у друге установе према потреби и могућности, налази им по могућности упослење, сакатима набавља протезе. У току прошле године Друштво је издавало сталну помоћ за 141 лице (са 284 чланова породица), тренутну помоћ за 489 лица (са 704 члана породица), путну помоћ за 121 лице. У друштвеној кухињи издато је 54.186 оброка, у склоништу је дато 7202 преноћишта за мушке, 2828 за женске и 460 за децу. У новцу издато је у току прошле године на помоћи 312, 342 дин., за храну 110.590 дин. Склониште Друштва налази се у Штросмајеровој улици бр. 9, у згради коју је Београдска општина уступила Друштву почетком прошле године, а где се раније налазило Инвалидско удружење. Склониште има две мушке и једну женску спаваоницу, кухињу, трпезарију, купатило и перионицу. До отварања кухиње у Склоништу, Друштво је имало уговор с појединим народним кухињама и у њима издавало храну купонима. Кухиња друштвена прорадила је 3 марта прошле године. Хранила је, поред штићеника у склоништу, још и штићенике и њихове породице који станују у својим становима, затим пролазну сиротињу и сиротињу коју је упућивала Београдска општина. Сада је Друштво ушло у уску сарадњу са Централним одбором за помагање незапослених и издаје незапосленим радницима, упућеним од Берзе рада и Централног одбора, просечно по 232 оброка дневно. Сваки оброк износи по

700- 750 грама топлог јела, са 150 грама меса, 30 грама масти и четврт кгр. хлеба. Рад Друштва је вођен у тесној сарадњи са Београдском општином. О томе се у самом годишњем извештају изричито истиче: „Управа је дужна да на овоме месту истакне, да је код општинске управе и њених органа увек налазила разумевања и потнору у својим настојањима. Друштво је добило на бесплатно уживање зграду у којој је склониште; а кад је требало да се у септембру зграда руши, интервенцијом претседника Општине г. Милутина Петровића рушење је одложено и склониште је остало у истој згради." Њ. В. Краљ дао је приликом отварања Склоништа прилог од 20.000 дин. а приликом друштвене славе 10.000 дин., на чему му је Друштво изразило највећу захвалност. Београђани уопште одазвали су се врло лепо. Извештај тим поводом вели: „Само захваљујући београдском грађанству, његовој увиђавности, схватању социјалне дужности и човекољубља, и стога његовој дарежљивости, друштвена управа је успела да прикупи толико сретстава, да је могла да одговори својим најглавнијим задатцима. Друштвена управа сматра за своју најосновнију дужност да на овоме месту изјави најсрдачнију захвалност свима Београђанима, који на ма који начин и са ма коликим износом помогоше Друштво у његовом подухвату да збрине толики број сиротиње и њихове дечице, да утре многу сузу, да подржи многу снагу. Поред везе са Општином, Друштво је још радило у сарадњи са Управом града Београда, Министарством социјалне политике и народног здравља, Берзом рада и Централним одбором за помоћ незапосленима. Укупни приход друштвени био је у току године 613.013 динара. Овогодишња скупштина решила је да Друштво у неколико измени свој назив и да се од сада зове Друштво за помагање сиротИње.

Скупштина Удружења особља Општине оеоградске одржаће се 19 марта

Удружење особља Општине београдске заказало је своју једанаесту редовну годишњу скупштину за 19 март. О значају удруживања општинских чиновника већ је више пута општирно писано у „Београдским општинским новинама". Како са социјалне, тако и са комуналне тачке гледишта, свако такво удруживање треба да буде поздрављено, како од стране самих чиновника, тако исто и од стране општинских управа, и од стране државних власти. Прошла су времена, бар за велики број наших градова, кад су главни носиоци општинске администрације били стереотипне општинске деловође, полуинтелигенти, чија је највиша особина био калиграфски рукопис, и који су редовно долазили на то место ношени променом правца политичких ветрова.

Данас општински чиновници претстављају знача.јан фактор у вођењу комуналних послова, који добијају све шири делокруг на административном, комуналном. урбанистичком, а нарочито социјалном пољу рада. Интервенције општина на ток јавног живота и општих социјалних односа постају све шире, потребније и неопходније. За то је потребан све бољи, усавршенији и стручнији апарат, да успешно и правилно примени на јавни живот све оне одредбе, које општинске управе желе да у дело приведу. Ни најбоље одредбе неће никада имати жељено дејство, ако се добро не примењују. Према томе, и најбоља решења општинских управа неће имати добро дејство, ако нема доброг опшгинског чиновничког апарата.