Општинске новине

Стр. 316

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ским крајевима, теже се опажа ова слојевитост и кречњачка или каква друга маса изгледа тад као неко једноставно брдо или громада; али се махом и у том случају не само по минералошкој природи стене већ само мало даље, на неком другом месту, може лако запазити њен стварни карактер, њена стратификација и подударност у постању и особинама с осталим седиментованим стенама. Једна велика група стена, такође поређана у слојеве, т. зв. кристаласти шкриљци, има многе особине обичних седиментних стена, нарочито појаву у слојевима, али се од њих разликује не само својим још прилично непознатим нам условима постајања већ баш и својом минералошком природом: састојци ових стена су сасвим други и друкчији него у седиментних стена, сви су јасно искристалисали, мада иначе збијени, поређани као лишчице и тако међусобно наслагани да отуд ове стене и имају слојевит изглед. Нажалост, ни кристаласти шкриљци ни врло многе седиментне стене не играју за проблем, који нас овде занима, готово никакву улогу, а најмање ону, коју имају еруптивне стене. Ове еруптивне стене, па било да су продрле до горњих, спољних делова земљине коре из веће или мање дубине (дубинске стене) било да су се, вероватно услед слабијег потиска одоздо, разлиле у тим и по тим деловима као што се разлива лава данашњих вулкана (изливне, ефузивне стене), увек су с неком чврстином, с неком кохезијом, која их чини много отпорнијим према спољним притисцима, према сили, која хоће да их раскине или уништи, него што је то случај п у једне друге од оне две друге категорије стена. Рекло би се да их је унутарња земљина ватра, топлота која је магму држала у растопљеном стаљу, тако стопила да је створила од њих, наравно у нормалним) случајевима, компактне масе, те се оне тиме већ одмах и разазнају од оних других, кластичних стена, т.ј. стена од збивених или слепљених трошака, зрнаца итд. Такав постанак и створио је еруптивним стенама карактеристичну структуру: ако су им састојци потпуно искристалисали, онда је она као у гранита (гранитолика структура), а ако то није случај, већ се више или мање видни ситнији или крупнији кристали два три главна минерала, који улазе у њихов састав (фелдспат, пироксен, црни лискун, амфибол), налазе уваљени у једну зрнасту или храпаву, па и на изглед једноставну масу, онда је то случај структуре порфира (порфиролика) или, још општије, структуре стена из групе трахита (трахитолика структура). У ова два последња случаја она једноставна маса, названа иначе основном масом, одаје у највише случајева слику стања саме оне растопљене масе (магме), из које је стена поникла, и може би-

ти или сва из ситних обичним оком невидљивих назови кристалића (микролита), неразвијених започетака оних истих минерала, који се виде већ и оком, или поред тога још и из масе, стопљене као мање или више непрозрачно и неправилно стакло. Свакако, ма каква била та основна маса (некад је она сва као од стакла) у њој су они видни кристали као уваљени и извесно формирани под друкчијим приликама, раније или доцније, с већом слободом за своје индивидуализовање него што су је имали они несавршени започеци кристализације, који се, дабогме, виде само микроскопом, а који су се узајамно сметали и дали збивену основну масу. По који пут су и седиментне стене тако исто чврсте, чак и много чвршће него неке еруптивне; то је случај нарочито онда, кад су зрнца или трошке, које су у њима слепЉене или збивене, изванредно ситне и од нарочитих, погодних минерала (кварц, силикати), тако да се слепљивањем зрнаца, нарочито кад је то било помоћу силиције, створила и у ових стена готово једноставна маса с многим особинама као и у еруптивних стена. Тај је случај н.пр. у неких ситнозрнастих једрих пешчара (Б. Поток), у неких врло чврстих бреча, диоригских или сличних шкриљаца, силификованих лапораца (Б. Поток, подножје Авале) итд. Међутим, ма каква била врста стена из ових категорија, цео низ њихових особина, важан за техничку примену, башјекао условљен појединим њиховим структурним и положајним приликама и може се запазити у правој вредности само на терену, у природи. Такве су, на прилику, њихова готово стална неједноликост већих делова масе, њихови ласови, њихов ступањ распадања или алтерације под утицајем атмосферилија итд. За техничку процену вредности стене ове су појаве од нарочитог значаја и то стога, што су оне опет у свези с неким другим особинама. Посматране заједно, ове појаве дају сазнање о општој погодности стене за експлоатацију, о томе да ли се и како стена цепа или ломи, какав је облик и карактер њених блокова, какви су јој чврстина, отпор према утицају атмосферилија, погодност за поједине циљеве итд. Те се пак појаве не могу детаљно и потпуно запажати на пр. на стени у маломе, на стоваришту, на градилишту, на појединим примерцима, итд. Отуда је ово проматрање у природи као и проматрање положајних прилика уопште, од битног значаја за оцену стварне вредности стене. Отуда је потпуно разумљиво и што је једним скорашњим прописом Министарства грађевина стављено у дужност комисијама за пријем камена да свакад пре дефинитивног пријема овог материјала изврше ради упознавања тих појединости и известан теренски преглед у горњем смислу. Тога се упуства придржава данас већ и Техничка дирекција београдске општине и