Општинске новине

Драг. М. Стојадиновић адв. и одборник О. г. Београда

Урбанистичко-технички проблеми великог Београда

I Мало је градова на свету, чији би проблем техничког уређња био у тој мери и сложен и интересантан као што је то случај са нашом престоницом —- Београдом, у новом периоду националне слободе и препорођаја, који је наступио после великог светског рата. Та особитост положаја Београда у односу на остале градове, његова огромна важност у привредно-саобраћајном, политичком, културном и опште националном погледу, затим изванредна подобност најприродније везе између Истока и Запада, Азије и Европе, како сувим тако воденим, а у новије време и не мање значајним ваздушним путевима -— све то скупа даје му несравњена преимућства и чини да ће Београд кроз све векове играти велику улогу у историји цивилизације, на којој, после ослобођења, Југословени несметано учествују у далеко јачој мери и са више изгледа за успех дела општег мира. Велика важност Београда уочавана је од свих освајачких народа, почев од старих Келта па даље до Грка, Римљана, Маџара, Бугара, Турака, Германаца и других. Но, сви ти народи тражили су у Београду првенствено војничку базу у своме даљем продирању било с југа на север или обратно. Београд, као кључ на вратницама Балкана, био је и најсигурнији ослонац за доминацију било једне или друге стране. Та огромна војничка важност Београда, поред безброј других, објашњава и сву тежину положаја Срба да у прошлости њиме стално загосподаре, иако су зидине Белог града биле стално заливане њиховом крвљу. Они су ту борбу, да свој национални Београд очувају, водили чак и последњих дана када је требало одбити бесну навалу Аустро-Маџара и Германаца — ваљда последња борба коју ће уопште водити за одбрану овог свог светог места. За разлику од свих других народа освајача једино су Срби гледали у њему свето место свога националног рада и полета, докле је Београд за све остале народе освајаче служио само као етапа на путу даљих освајања. Отуда под Србима, који први пут успевају да вулканско тле Београда пацифицирају, твр-

ђава губи потпуно ранију војничку важност, а сва сложена питања техничког уређења вароши постављају се на сасвим нову основу, саобразно привредно-социјалним и културним приликама Београда, II После Ослобођења, нарочито проблем техничког уређења Београда постаје двоструко сложен и необично тежак, али у толико више интересантан у сваком погледу, са простих рзлога, јер у новом реду ствари који резултира из рата и националне победе, положај Београда, сада престонице свих Југословена, у чисто урбанистичком погледу постаје сасвим други, па самим тим тражи и сасвим друга решења. Ако се, све до рата, тај проблем сводио на техничко уређење велелеп^их брежуљака и кривина на којима се сам од себе почео изграђивати Београд прошлога столећа, идући од старога града (тврђаве) па у све правце за Чукарицу, Крагујевац, Вишњицу и Смедерево као главних градских артерија, које, аналого развитку свих великих градова, постају од тих старих сеоских путева трансформирајући се у красне, главне трговачко-саобраћајне улице онако исто као што је и сам Београд у целокупном свом развитку и стремљењу био сав изложен највећим променама — то је после Ослобођења наступило нешто што стварно значи корениту измену дотадашњег стања, измену срећну и позитивну у културно-привредном и уопште националном погледу, али изнад свега срећну и за даљи технички развитак Беогрда. Обе велелепне реке, Сава и Дунав, нису више граница, него веза двеју чисто националних територија, а чврсти гранитни стубови на овим нашим рекама који носе оне огромне железне масе, симбол су истовременог новог доба вечно уједињених Југословена и сигуран пут њиховог напретка и славе. Подизање мостова на Сави и Дунаву отвара сасвим нове преспективе за развитак великог Београда и са читавим низом најлепших комбинација које се све до данас нису ни наслућивале. Неоспорна је чињеница да је мали, можда сасвим незнатан број људи, размишљао о овом вели-

1*