Општинске новине

Стр. 310

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ком градском проблему, који се у овом замаху и техничкој привлачности ретко где постављао, јер заиста нема ништа привлачније за урбанисту нашег доба него што је тема техничке обраде територије са обе стране Саве и Дунава. У таквој логичној и органској повезаности овај се проблем раније није ни могао поставити: њега је избацио на површину сам Београд кроз своју проливену крв и победу, извојевану за добро свих Југословена ... III Околност да се није код техничке обраде појединих делова територије полазило од једино могуће претпоставке, која циља обради целокупне територије, а не само појединих

Грађење Земунског моста

детаља, објашњава нам другу веома непријатну околност, да су тек последњих дана одлучени правци главних жељезничких саобраћајница, докле је све друго остало нерешено. И докле је Земунска општина бар нешто предузимала, дотле огромна територија на другој страни панчевачког моста, која је не мање важна у сваком погледу, није уопште ни била предмет ма каквог размишљања и старања. Да и овде развитак градског живота не би ишао брже од мера које треба да му претходе, свуда тамо где се на друштвени рад треба да утиче, биће неодложно потребно да се цео сплет ових важних питања великог Београда што пре реши и то онако како то диктују највиши интереси престонице и државе. Ако се овај урбанистичко-технички проблем Великог Београда овако правилно схвати, онда се неминовно мора приступити што пре и ревизији многих ранијих решења, која су донета ради заштите ужих локалних интереса. Ипак, питање оба моста, који у техничком погледу претстављају ремек дела, важна и корисна у исто време, остаје као једно од главних и ускоро већ решено питање. По свој прилици идућу годину славићемо као најзначајнију, када ће потпуно ишчезнути просторна разлика између Београда и његових дело-

ва на другој страни Саве и Дунава. На тај начин оживеће саме од себе данас ненасељене територије, а један посве нормалан и неодољив историјски процес обавиће се у развитку престонице, при чему ће обе стране река играти важну улогу, чиме ће се и цео живот слити у један нови градски организам великог Београда. IV Тек сада се види колико је правилно поступљено издвајајући, приликом конституисања бановина, Управу града Београда у засебну административну целину и обухватајући са Земуном и Панчевом таман и оне делове који стоје са Београдом у таквој повезаности, да ће ова одвести неминовно и решењу самог интеркомуналног проблема на други начин. Пуштањем мостова у саобраћај, све ове перспективе у развитку новог Београда биће јасне чак и онима који о овим проблемима нису у опште ни размишљали. Тако исто важан је био и Закон о атару Општине београдске који је на овој страни разграничио Београд према суседним општинама, створивши на тај начин чистију ситуацију. Самим тим што је овим важним законима територијални статус јасно одређен, дата је тиме могућност решавања и свих осталих питања из сложене комуналне области. Држава Је, значи, са своје стране учинла своје, а она је осим одређивања територија будућег великог Београда дала и два велика моста којима Београд захваљује што Сава и Дунав не чине више границу. Несумњиво је, да ће држава у својим даљим настојањима омогућити Београду да дође и до новог комунално-административног уређења. Прилика за то пружа се већ код претстојећег Закона о градовима или, евентуално, кроз посебни Закон о Београду, ако и у колико се сматра да питање уређења престонице на новој и широј основи, то јест обухватајући целокупну територију која чини једну управну целину, може бити предмет посебног старања, а то ће рећи кроз посебан закон, као што се то и раније предвиђало. ■ „ V Некоје карактеристике Београда с обзиром на насеља, која га окружавају привлаче нарочито нашу пажњу. Сем Земуна у своме ужем делу, саме теренске прилике нису ишле на руку стварању јачих агломерација у непосредној близини Београда, што је био идеал бивше Аустро-Угарске, која је имала у тим питањима сасвим јасна и одређена гледишта. Аустрија је, пре свега, тежила да околину Београда насели анационалним живљем и то путем колонизације коју је створила на мајсторски начин. Она је, тако исто, покушавала да изврши колонизацију панчевачких ритова,