Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 311

који се данас исушују. Ови су покушаји пропали, али да није дошло до последњег рата она је имала озбиљне намере да тај свој план оствари макар и по цену великих жртава око исушивања поменутих ритова. Из овог долазимо до јасног закључка, да су на стварање насеља с друге стране 'Саве и Дунава били увек одлучни они интереси и обзири који оу били противни Београду. Први пут сада питање насеља с друге стране треба и мора да се реши према животним интересима самог Београда, коме се не могу више ни са које стране октроисати решења, јер је то ствар давно ишчезле прошлости. Београд данас има сам да одлучује о својој судбини, а остали делови деле судбину његову. А то значи да се мора поћи од главнога ка споредноме, од битних, основних линија једног одређеног система, па ићи ка појединостима, а никако обрнуто. VI Територија са оне стране Саве и Дунава има да послужи за проширење Београда и за стварање његових даљих предграђа. У вези тога, велики регулациони план на тој страни мора да обухвати главне и споредне артерије у потпуном складу са потребама Београда; никако по цену игнорисања ових. Шта је потреба Београда, где и у колико се испољавају његови интереси —■ о томе ће он сам најбоље умети да одлучи, јер је за то и најпозванији. И ако ове констатације, с обзиром на право Београда, изгледају излишне, ипак су оне нарочито важне и заслужују краће објашњење. Земунска општина налази да обраду празног дела од савског моста до земунске станице треба даузме сама у своје руке и она је већ дошла са готовим предлозима. Београду се сервира нешто што уопште не потиче од њега нити је плод његових одлука, а што би он сад требао да благослови с обзиром на формално право које се с друге стране истиче. То значи да се Београд форсира да прими нешто што се њега тиче, иако решавање свега тога није у његовој моћи. Пре свега, да ли треба доказивати још и ту бесмислицу да није потреба Земуна која тражи решење комуналног проблема великог Београда на новој основи, него је обрнут случај. Земун, а сутра и остале општине (Борча, Овча, Панчево), не може да се у овим питањима позива на формално право, јер је овде у питању један велики историјски процес у коме се манифестује воља и снага целог нашег народа, тако да се не може на супрот томе процесу истаћи неко безначајно формално право појединих општина да утичу на изградњу појединих делова саме престонице,. и по своме нахођењу, када сви знамо да све те могућности рада, обнове и комуналног стварања уопште ничу из неисцрпног извора снаге коју Београд излива.

У вези свега тога, требало би унапред одбити свако техничко решење из области проширеног регулационог плана, ако оно нема унапред апробацију Београда и ако не потиче од њега. Пре него што би се приступило ма каквом било решењу мора се потпуно елиминисати то формално право по коме се суседне општине упињу да реше питања која су за њих тек другостепеног значаја. Какав би, на пример, ту био важан интерес Земуна да одлучује питање регулације друге стране савске обале, која је до пуне очигледности саставни део Београда и која и добија у значају једино захваљујући напретку Београда! Мора се бити са тим начисто да је у последње време наступила једна страшна збрка појмова, која је у даљем и негативном развоју догађаја одвела чак и тој аномалији, да данас неколико насељеника и спекуланата терена с оне стране Саве истичу програме о томе како да се нови, проширени Београд, изгради на тој страни. У вези тога и сва депласираност полемике која се развија услед неразумевања основних питања, а чији главни смисао треба тражити у руководном начелу: да нико сем Београда није позван да одлучује шта је његов интерес и како ће бити изведено његово проширење као велике и модерне вароши. VII Да ли ће се велики простор између земунске станице па до Саве, који је обележен колским и железничким путем са обе стране, употребити као зелени појас — што би омогућило лакше доцнија решења и у случају са новим потребама Београда, које ће се за коју годину испољити у јачој и одређенијој форми — или ће се тај простор искористити за поднзање вароши и у спекулативне сврхе, питање је о коме се може вазда теоријски дискутовати, али оно што мора остати ван сваке дискусије, то је неоспорно и свето право Београда да не прими никакво решење које му се са стране намеће, па ма какво оно било. Погрешно упућивање свих ових питања на правац који скрнави права Београда, а које је по своме начину нешто што подсећа на мучну прошлост, када се питање формирања насеља и начин техничке обраде истих решавао без Београда и против њега, треба једном да престане, а да се то постигне морало би се што пре рашчистити и са оним формалним правом малих суседних општина да Београду намећу своја решења. Велики регулациони план, који ће обухватити и територију с обе стране, има да потекне од Београда, с тим да се обезбеди и сарадња суседних општина. У остварењу тога великог посла и комуналног задатка првокласне важности, Београд има да буде главни чинилац, а не посматрач и сарадник .