Општинске новине

Стр. 314

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

диних од ових начииа, извођене са финансијских разлога и у једној истој улици, дале су стога по који пут појединим улицама и прилично разнолик изглед, па унели и не мало шаренило у општу физиономију престоничког тла. С друге стране, свакако и квалитет и трајност појединих делова једне такве улице добили су неједнаке и посебне вредности... Свакако, ма какав био облик каменог материјала, употребљеног за поједине од ових врста београдске калдрме и ма какав био начин њихове изградње, свакад је један од примордијалних услова за вредност и једног и другог — квалитет њихног материјала, т. ј. квалитет камена. Овај битни услов за успех овога посла одређен је у најглавнијим цртама нарочитим техничким условима, прописаним за послове ове врсте од стране београдске општине још 31 марта 1928. под именом Нормалија и техничких услова 2 ) и по њима се већ неколико година врше и лицитације за набавку камена и пријем испорученог материјала. Извесне измене у два од најважнијих његових чланова (чл. 7 и 10) чињене су и у 1929, али су оне биле специјалног карактера, примењиване само за извесне случајеве и данас готово без употребе. 8 ) У последње време поједине одредбе самих Нормалија разрађују се при расписивању појединих лицитација и детаљније, и услови који се том приликом уносе, по који пут и мењају оне првобитно прописане. Међутим, не може се нимало замерити овом поступку. Извесни општи, па и специјални прописи ових првобитних норама, свакако, према већ стеченом искуству заиста и могу допуштати промене, и то нарочито стога, што се у пракси све више утврђује да за садашње финансијске прилике београдске општине по који пут они и не морају бити пресудни у оној мери и облику, како су били првобитно замишљени. То вреди бар за неке и не баш ретке случајеве. Свакако, једно сам тај факат, а друго и потреба да се што ширем кругу читалаца, нарочито позваних општинских органа и друге стручне и пословне публике, претстави прави значај једног од примордијалних проблема, у овом послу, побуђују нас да овде и изближе разгледамо извесне теоријске појединости његове, уносећи у расправу искуство од вишегодишњег сарађивања на овом важном послу београдске општине...

2 ) Нормалије и технички услови за набавку обрађеног и полуобрађеног камена за потребу каддрмисања београдских улица. — Саобраћајно одељење Техничке дирекције београдске општине. Београд. 1928. 8° 1—8. 3 ) Једном њиховом нормом ове су нам измене послужиле за израду једног математичког обрасца, по коме је у 1930 вршен и пријем извесног материјала. Види „Београдске општинске новине" за 1931., бр. 9.

Камен, који је београдска општина досад употребљавала за послове ове врсте, потиче из неколико и различних крајева. У нашим ранијим чланцима у „Београдским општинским новинама" о овом предмету саопштена су већ најглавнија места и положајне прилике једног дела тога материјала, нарочито онога, што је пореклом из наше земље. Осим извесних и не малих количина камена из Чехословачке и у мањој мери из Мађарске сав остали део овога материјала потицао је из наших крајева: из Цезлака (Словеначка), из Јабланице на Неретви, из Вишеграда, из Џепа, из Младог Нагоричина, из Заграђа (Рудник), Д. Врбаве и Љуљака (подножје Рудника, Гружа), са Букуље, из Барошевца, Кадине Луке, Славковице, Баточине, с Авале и њеног подножја (Рипањ, Раковица, Кијево, Бели Поток) и из Брњице и Бољетина на Дунаву. Осем Цезлака, Вишеграда, Џепа, Нагоричина и Заграђа сва су ова друга места остала и до последњих дана на сталном репертоару општинских набавака и својим материјалом , пренела у извесном смислу и на Београд један део своје природне физиономије. Највећи део тога материјала, нарочито онај из крајева даљих од Београда, чине еруптивне стене. Стене ове врсте припадају обема главним групама, које овде долазе у обзир: гранитоликим и трахитоликим стенама, и претстављају: граните (Брњица, Букуља, . Барошевац, Цезлак), микрограните (Авала, Брњица), габро (Јабланица, Вишеград), трахит (Џеп, Заграђе), андезит (Д. Врбава, Љуљаи(и, Авала), базалт (М. Нагоричино), дацит и риолит (Славковица, Кадина Лука, Рудник). Осем њих и поред њих знатну су улогу играле у овом послу и седиментарне стене, чији је материјал долазио поглавито из ближе околине Београда: кречњак из Раковице, Топчидера, Жаркова, из Кијева, Лапорци из Б. Потока, пешчари из Остружнице, Рипња и Б. Потока, црвени пешчар из Бољетина итд. Напослетку, заступљени су били и кристаласти шкриљци из Баточине, и то кварцит и доломит. Неке мале количине кварцита, изгледа, долазиле су и из северозападног подножја Букуље. У пракси су поједине од ових стена услед друкчијег схватања физиографског аспекта њиховог од стране извесних технич. стручњака па и понуђача фигуровале и под другим именима („порфирит" из Бољетина, „граувака" из Б. Потока итд.), али се, наравно, тим није мењала ни њихова природа ни стварни квалитет. Ми овде узгред помињемо да је н.пр. тако означавани „порфирит" из Бољетина у ствари био један црвени (гвожђевити) пешчар, а „граувака" с Авале само тврд лапорац, прожман особито јако силицијом, од чега му је и дошла чврстина, тврдина итд. Али то све само показује од коликог ,/'е значаја на првом месту што