Општинске новине
5
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
Стр. 413
Док су одјекивали чекићи и мертечки јексери на саборној цркви, одјекивали су у исто време и на другом крају Београда, на данашњем Старом гробљу, али за оно време најновијем јер тек што је било пренето са Варош капије. Зидала се црква Св. Марка из легата једног родољубивог Јужносрбијанца. Цркве, касарне, дворови, то је била „беогардска урбанистичка" политика онога доба. Јер у време кад су књазу Милошу већ зидали двор прекопута пешадијске касарне, зидали су у исто време и овамо на другом крају, ближе тврђави двор за кнегињу Љубицу, која ће одатле на рабаџиским колима, застрвеним „ћилимима ићи „чак" на Зелени Венац" да пије пиво које се тих година (1834) први пут почело да преноси из Земуна у Београд! Књаз је у својим званичним пословима, изгледа, волео да буде мало даље од Љубице, зато је зидао себи двор на еасвим другом крају, зграда данашњег Мин. финансија. Интересантно је да смо ми ту стару зграду окренули наопако. Прилазимо јој с леђа. Навикли смо да је њена фасада из ул. Кн. Милоша, а међутим она је на сасвим обрнутој страни и сасвим запуштена. Као и све зграде те епохе, и тога краја, и та је зграда окренута лицем према Сави, с које се стране и дан дањи виде свечане степенице и улаз за Кнеза. Кнез је ту у исто време подигао и велику башту, а у средини баште, за оно време простран и луксузан за себе лично, амам. Башта је доцније претворена у јавни
парк, а доцније се и то изгубило. Амам стоји још и данас само су га служитељи претворили у своје станове, и разуме |се у многоме упропастили, нарочито централни хол у виду дуга са отворима на таваници у виду звезда. Тих година зидала се и данашња Митрополија, која се ево већ и руши, издржавши јуначки један век. У дворишту митрополије налазила се до данас мала кућица у којој је обављен један варварски чин: глава Карађорђева одрана је и испуњена и послата одатле Султану у Цариград. У низу толиких војничко-владајућих зграда, ипак је у томе таласу грађевинске делатности донета одлука, а године 1836 и завршена једна зграда културног значаја. То је „Стара пивара". Подигнута је на наваљивање Књ. Љубице, за приређивање балова и забава. У тој се згради и данас налази велика дворана у којој је заседавала чувена Светоандрејска скупштина. Доцније, то је постала гостионица-пивара, па су тамо даване и прве позоришне представе у Београду. Изгледа да је и у оно време „великоварошки" живот био несносан по Београђане, па је Кнез себи подигао и летњу резиденцију у Топчидеру: Конак./ У Конаку је најинтересантнија одаја „Теферич" у којој се Кнез одмарао и сва је украшена алегоричним сликама, што је за оно време било врло карактеристично .