Општинске новине

Друштвена хроника:

Прослава петогодишњице Студентског дома Њ. Б. Краља Александра I Пет стотина студената, питомаца Дома у аудијенцији код Њ. В. Краља

Једну значајну свечаност прославили су овога месеца студенти Београдског универзитета, питомци Студентског дома Њ. В. Краља Александра I. На дан 12 јуна навршило се пет година од оснивања ове лепе, племените и врло корисне задужбине Његовог Величанства Краља. Велике овације приредили су тога дана питомци, са управом Дома на челу, свом Великом Доброчиниоцу, показавши да умеју да цене оно што је Њ. В. Краљ из најпЛеменитијих побуда, из љубави према науци и младим поколењима нашега народа показао. -Свечана академија одржана је у нарочито декорисаној сали Студентског дома, у 5 часова по подне, у присуству изасланика Њ. В. Краља, дивизијског генерала г.. Јечменића. Поред многобројних гостију свечаност су посетили г.г. генерал Вуковић, управник Двора, Министар унутрашњих послова Живојин Лазић, изасланик Министра просвете г. Драг. Илић, сенатор др. Урош Круљ, шеф Централног пресбироа г. Теофило Ђуровић, начелник Министарства просвете г. Миловановић, врховни рабин г. др. Алкалај итд. После клицања Њ. В. Краљу, госте је поздравио питомац Дома, струдент технике г. Душан Андрејевић, који је рекао: — После највећег дела у нашој историји почела је да се обраћа пажња омладини и да се она васпитава и оспособљује да очува и унапреди оно, штоху нам наши претци оставили у аманет. Неоспорна је чињеница, да је академска омладина та кристална призма, кроз коју народ гледа своју ружичасту будућност. У то је веровао и то је знао наш Узвишени Краљ, када је пре пет година положио камен темељац овој својој велелепној и племенитој задужбини. Од тога времена прошло је кроз ову кућу пет студентских генерација. Сви они који су изашли одавде понели су у својим младићским срцима урезане речи нашег племенитог Владара, исписане на повељи којом Он своју задужбину дарује омладини. Те речи, упућене преко г. ректора, гласе: Брига о добрим и сиромашним ђацима из свију наших крајева на Београдском

универзитету води Ме, кад вам јављам о Својој намери да им подигнем кућу у близини њихових будућих школа. Нада Ми је, да ће они, ослобођени на тај начин свакодневних материјалних тешкоћа, добити више прегнућа да се темељно спреме за послове, којима се мисле одати. За Мене ће бити задовољство, да их пратим у њиховим напорима да буду корисни сваки у своме кругу, а тиме и широј нашој заједници. Волео бих, да та кућа буде што пространија и да већ о јесени затрешти од веселих гласова наших младића, који срчано гледају на живот пред собом и на улогу која их у њему чека. То су речи Њ. В. Краља, то је Његов аманет. И ми, који смо у тешким материјалним приликама нашли уточишта и удобности за рад у овој кући, желећи да на данашњи дан јавно манифестујемо своју захвалност племенитом Дародавцу и заветујемо се свечано: да ћемо увек бити свесни оног што се за нас чинило и што се данас чини, и да ћемо уложити све своје знање и енергију за добро Нашег Краља и миле отацбине. Крај говора дочекан је овацијама Њ. В. Краљу. Говорио је затим г. Милан Кржић, који је у Дому провео пет година и сада га напушта, пошто је са успехом завршио своје студије и дипломирао. Студент агрономије г. Бабац, говорећи о значају ове Задужбине, рекао је: — Следећи частан пример наших старих владара, рекао је даље г. Бабац, наш узвише•ни Краљ, подигао је ову Задужбину по потреби и духу данашњег времена. Зато ће му бити вечито благодарна не само ова генерација, већ и они који су прошли и они који ће за нама доћи. Као што су Дечани, Студеница, Хилендар и Грачаница овековечили славно доба Немањића, тако ће уз величанствени храм у Тополи и остале многобројне грађевине и ова Задужбина овековечити славно доба јуначке Династије Карађорђевића, који су у рату побрали лаворове венце а у мирно доба