Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 427

дизали културу, ширили просвету и градили духовне и просветне задужбине. Ко није сиротовао и муку мучио да себи нађе кору хлеба, каже г. Бабац, тај не зна какву је племениту услугу учинио Њ. В. Краљ мама сиромашним студентима. Г. Бабац завршио је говор речима: — При прослави прве половине деценије од подизања ове Задужбине академска омладина у овоме Дому свечано се заветује, да ће јој пример рада и пожртвовања нашег узвишеног Краља служити као узор, и да ће поћи стопама наших јуначких другова, који дадоше своје младе животе за Велику Југославију. Овим је академија завршена, у бури клицања Њ. В. Краљу и Краљевском Дому. * * * Дана 20 јуна Њ. В. Краљ примио је у Старом Двору све питомце. Свих пет стотина питомаца, из свих крајева наше земље, са друговима из иностранства, којих такође има у нашем Студентском дому, дошли су у Двор, да лично виде и поздраве Узвишеног Осниваоца свога Дома. Пријем је био заказан у 11 и по часова. Тада је у дворану, испуњену студентима, ушао Њ. В. Краљ, у пратњи в. д. Министра Двора г. Милана Антића, првог ађутанта, дивизијског генерала г. Јечменића, маршала Двора генерала г. Димитријевића, управника Двора, генерала г. Вуковића и дежурног ађутанта, генерала г. Павловића. Њ. В. Краљ дочекан је бурним усклицима: „Живео!" и овацијама, које су се продужиле неколико минута. Студенти су направили двоструки шпалир, а на челу је био управник Дома г. Влад. Мирковић, са члановима управе г.г. др. Стеваном Иванићем, Милошем П. Радојловићем и професорима г.г. Радовићем и Живковићем. Кад су се овације утишале, пред Њ. В. Краља изашо је питомац Дома, студент права г. Живан Радојковић, и одржао следећи поздравни говор: Ваше Величанство, У овом свечаном и великом тренутку, срећан сам што је менн пала у део част, да у име свих студената, настањених у Студентском дому, Вашој узвишеној задужбини, а поводом скоро прослављене петогодишњице њеног благотворног рада, — поздравим Ваше Величанство и да Вам изразим топлу благодарност што сте нас удостојили те високе части да нас примите у Ваш светли Дом. Племенито старање Вашег Величанства у свпма правцима прогреса и културе, руководи нас да у овом моменту нагласимо, да смо ми једна од ретко срећнпх генерацпја академске омладиие која у Вашем Величанству свагда има једно будно

око да је прати у њеним стремљењима. У оним великим и трагичним данима наше недавне прошлости, показали сте колико жарко љубите свој народ и његову родну груду. Ваша светла и херојска дела, о којима може дати суд само историја, уродила су златним плодовима на пољу нашег благостања, слободе и народног јединства. И наша је радост данас утолико већа, што смо ми синови оних бораца и жртава, који су са Вама носили исти бол и исте наде кроз све тешке дане истрајности и пожртвовања у минулим ратовима, и који су са Вама сарађивали на великом делу народног ослобођења и уједињења. И као што сте њима тада уливали у срца једну велику моралну снагу, да достојно иступе на поље части и славе, тако данас и нама — деци њиховој пружате илемените и снажне подршке на путу кроз живот. Ваша неизмерна љубав према омладини, упутила Вас је трагом славних Неманића, да нам саградите кућу, у којој ево већ пуних пет година наша омладина налази своје зрачно уточиште, у којој она ужива све благодети, потребне за успешан рад, и тако очински збринута, осећа пуно спокојство у свом духовном узлету и стваралаштву. На тај начин Ваше Величанство, Ви сте дали могућности великом броју омладинаца да несметано изграде свој животни позив. да тако обогаћени знањем и искуством буду спосбни за велика прегнућа и да својом интелектуалном снагом служе на понос своме љубљеном Краљу, Отаџбини и нацији. На велики потез Вашег Величапства, та будна пажња коју великодушно указујете омладини, побудили су нас да на један скромап начин, — дарујући Вам ову Спомепицу — дамо Вашем Величанству видна израза своје спонтане, једнодушне, дубоке и вечите захвалности. Нека Вас она, Величанство, свагда подсећа на захвалну академску омладину, која има највише да заблагодри Вашем Величанству што је осетила радост у животу. Л ми, Ваше Величанство, полазећи од Вас, понећемо у срцу један свети завет: да ћемо увек бити достојни пажње која нам се указује, трудећи се да оправдамо наде које се у нас полажу. На крају молим Ваше Величанство, да ми допусти да прочитам текст Споменпце коју пмам срећу да Вам предам. Живело Његово Величанство Краљ Александар I! Живео Његов светли и узвишени Краљевски Дом! Живела велика народна династија Карађорђевића! Живела наша поносна Југославија!