Општинске новине

6

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 485

ренту, па било ради капиталисања, отплаћивања својих дугова или чак и своје сопствене егзистенције. При томе, ваља имати на уму и једну неоспорну чињеницу, на име ту: да радници, услед скупих кирија у центру Београда, огромним својим делом станују по периферији Београда. Овде су опет мали станови и сопственост малих газда, којима је тај приход у честим случајевима извор и њихове егзистенције. Има их и таквих који су, штедњом кроз читав живот, скунаторили мало имањца као једино обезбеђење њихове старости. То је социјално-економска структура великог дела београдских кућевласника а нарочито оних који имају раднике као своје закупце. И од ових, заиста се мало може тражити толерирање месецима дужнич кирија њихових незапослених кирајџија. Шта да радимо с њима? Како да их заштитимо? И ако незапослени имају права на живот. Тражити мораторијум за кирије незапослених, није једноставно решење. По структури кућегазда, мораторијум би погодио и оне малоимућне које би такође осудили на оскудицу. То је једно. А друго: и незапосленим, улазећи у евентуално ново запослење, са дугом кућне кирије од неколико месеци па и година, западају у дужничко ропство које их дуже времена онеспособљава за мало човечан живот. Још горе: тај дуг, условљавајући слабу исхрану, онеспособљава раднике и за интензивну привреду. То постаје разлогом да послодавац отпушта из посла физички слабе и тражи јаче раднике. Село је извор сирове радне снаге, а варошка се физички дегенерише и опет настаје проблем социјалне и здравствене помоћи. За то мораторијум дужних кирија као универзално сретство решења станбене кризе за незапослене раднике у Београду, није препоручљив. Па ипак незапослени и редуцирани имају право на стан. Ко да им то право обезбеди? Држава у првом па Београдска општина у другом реду. На који начин? Све породице незапослених радника и намештеника, као и редуцираних државних и самоуправних службеника, држава мора ослободити плаћања станарине. А да то не погоди малоимућне, који су у главном станодавци незапослених па и редуцираних, држава треба да прими на себе плаћање кирија за станове незапослених и редуцираних. Ово плаћање држава нека чини нарочитим боновима које ће онда примати за наплату порезе сопственика зграда. На тај начин незапосленим и редуцираним биће обезбеђен кров над главом, кућевласници неће бити оштећени, а држава ће овим начином обрачунавања, наплатити државну порезу коју, пребацујући из године на годину често мора на концу отпасти. И поред тога држава ће тиме извршити и једну дубоко

хумано-социјалну дужност према својим грађзнима, које је талас привредне кризе довео у немогућност да сами својом зарадом плаћају станарине. Наравно да би се законодавац побринуо да онемогући све злоупотребе са овом социјално хуманом функцијом државе. Ако би на предњи начин биле обезбеђене породице незапослених и редуцираних, остали би незапослени самци да њих збрине општина. За ове су Радничка Склоништа. У њима незапослени и редуцирани самци-це треба да добију бесплатан стан. Трошкове за одржавање склоништа мора да прими Београдска општина. У Београду већ постоје таква два склоништа: Мушко са 300 и женско са 200 кревета. Ако би Општина београдска подигла још две куће са 1.000 кревета за не-

Анкетирани станови: Из Хилендарске улице

запослене, држим да би тиме и питање стана незапослених и редуцираних грађана (самаца) — чланова Београдске општине — било решено. И са сразмерно мало материјалних жртава. А Радничка склоништа потребна су Београду и у редовним привредним приликама. Па чак и за време највећег привредног просперитета. Тада ће у њима радници, који ради запослења долазе из других места, наћи хигијенски и јевтин стан, па ће и тиме општина извршити једну своју велику социјално-комуналну задаћу. Да ли ће меродавни фактори предложене методе прихватити — ја не знам. И не рефлектирајући на њих као најбоље, ја сам их поставио као једну меру. А може се наћи и других. И сам метод није главни циљ овога чланка. Циљ је: збринути кров над главом незапосленима и неимућнима. То је централно питање данас у читавом станбеном проблему радничком — у Београду.