Општинске новине
Стр. 552
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
градских општина, па и београдска до скора. Неупосленост није просјачење, да би се могло да реши милостињом. Рад у режији на великим општинским и јавним пословима, стварање великих фондова за регулисање неупослености, мобилизација свих социјалних и економских снага за борбу противу те нове друштвене авети — то је данас прва дужност градске муниципије, не факултативна, не дискреционарна, него обавезна и наметнута животом и свешћу свих чланова комуналне заједнице. Јер, најзад, неупосленост је барутана, на којој сви ми почивамо, и ако икоји социјални појав претставља недогледне опасности за наше дане то је несумњиво и прворедно— појав неупослености огромних и непрегледних маса радних снага! Дужност решења, односно ублажавања проблема неупоселности мора се наметнути законом, и то како њен идејни део, тако и њен финансијски на бази што већег прогресивног оптерећења оних сталежа и друштвених редова који имају много више него што им треба! За предузимање великих комуналних реформистичких програма потребне су снажне и реформисане комуналне финансије. И баш ради тих великих задатака садашњости морају се у области комуналних финансија извршити таква реформисања, која ће пружити довољно снажну финансијску основу за њихово извођење. Ту није довољно да се градским општинама да само једно овлашћење, као што многи предлажу. Н. пр.: „За извођење својих социјалних послова, овлашћене су градске општине да заведу комуналне порезе итд. Такво једно анемично овлашћење, једне би градске управе одвело на прот.ресивну порезу, друге на посредне и непродуктивне намете, треће на бесмислене и антисоцијалне порезе, као што је ту скоро н. пр. предлагана пореза на новине, на публикације, на прозоре, на домаће вргове итд. И у погледу комуналних финансија видимо веће недостатке у свима досадашњим пројектима Закона о градовима. Самоуправне се финансије морају регулисати једним специјалним законом, али се њихове основе и принципи, на којима оне имају почивати, морају предвидети у самом Закону о градовима. Први услов, после широких градских самоуправа, за регенерацију градских општина, јесте реформа њихових финансија. Ми смо у једном низу својих чланака и студија о комуналним финансијама* подвукли, а и сада то подвлачимо, да у свима комуналним и со-
*) Види студију о комуналним финаноијма ■ у нашој књизи „Наши социјални проблеми". Издање Геце Кона. 1932 год. Београд.
цијалним проблемима питање општинских финансија претставља темељ на коме се подиже целокупна зграда свеукупне социјалне акције, и ако тај финансијски темељ није довољио јак, цела зграда срушиће се као кула од шарених дечјих карата! Данашњи се хаос у нашим комуналним финансијама не сме даље оставити. Неизбежност њихове реформе показује се у толико већа у колико из дана у дан све више држава велики део својих социјалних, културних, па чак и административних функцпја пребацује на градске општине. Духовни, материјални и физички живот њихових грађана њима је данас неограничено поверен. Па, чим су оне примиле на себе тај велики део културно-социјалних дужностн. морају им се обезбедити и сретства за вршење тих њихових најважнијих и најделикатиијих атрибуција! На државу се не може много рачунати, бар не у овим тешким часовима свеопште кризе. Ипак се морају неминовно озаконити сталне државне дотације градским општинама за рад из чисто пренесеног делокруга. Законом се градским општинама мора омогућити да што пре уведу социјално праведне приходе, а државне надзорне власти морају им оставити најшире могућности за стварање тих извора комуналних прихода на здравијој основици него што су то данас. У новом закону мора.ју се утврдити и нова начела комуналних финансија и тачно поставити границе комуналним финансијама и указати, одозго, са врха државне управе, пут ка новим продуктивним и социјално праведнијим комуналним приходима. Ако то закон не пружи, онда је боље и да не доноси никаква ограничења, јер само прогресивна схватања законодавчева могу да га разреше од греха што широкој комуналној самоуправи поставља где где тешко премостиве границе! Да објаснимо ово најновије схватање науке у погледу општинске самоуправе. И комунално-социјални рад општине и њен комунално-финансијски замах треба у принципу да се креће у неокрњеној, гранитној и безгранично широкој самоуправи. Само се у таквој самоуправи могу да развију до максимума продуктивне снаге једне комуналне заједнице и њених претставника. Али како се у овим данима тешких социјалних шокова, кобних превирања, криза без нада, социјалне заоштрености и класног егоизма, не може и не сме у највишем интересу отацбине и народа оставити све на увиђавност и дораслост догађајима општинских вођа, то се морају унети онаква иста ограничења у рад комуналних власти, која се данас уносе и у рад државних власти, и која и држави (и ако егзекутору владајуће класе) намећу активну интервенцију у односима социјалних група и класа.