Општинске новине

Стр. 620

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Витора Крстића једногласно примамо овај његов предлог. Тада је претседник г. Петровић саопштио да ће се тело потпретседника Витора Крстића сахранити о трошку Београдске општине и тиме закључио ову Комеморативну седницу Општинског одбора. Сахрана поч. Витора Крстића Сахрана почив. потпретседника Крстића била је заказана у 3 часа по подне. Већ цео сат раније велика маса Београђана почела је да пристиже у аулу Београдске општине, где је био изложен сандук, да ода покојнику последњу пошту. Ма да су, услед празника, сазнали за тужан догађај само преко новина,

маних друштава. Ту су већ били Претседник Општине г. Милутин Петровић, Потпретседник г. Доброслав Богдановић, Кмет-иравник г. Добривоје Вујић и сви чланови Општинског одбора. Од стране Земунске општине дошао је њен Претседник г. др. Милош Ђорић. Кроз масу грађана Претседник Општине г. Милутин Петровић са члановима Општинског одбора изнео је из ауле тело покојниково, које је положено у кола. На балкону Опшгине појавио се дата Потпретседник Општине г. Доброслав Богдановић. Врло узбуђен и дубоко дирнут, о« се опростио са пок. Крстићем дирљивим и дубоко осећајним говором:

Са иогреба почив. Витора Крстића: Учествују у пратњи: претсдник Краљ. Владе г. Др. М. Сршкић, претседник Народне скупштине г. Др. К. Кумануди, Министар правде г. Божидар Максимовћ, претседник Београда г. Милутин Петровић, потпетрсдник г. Добра Богдановић, кмет правник г. Вујић и цео одбор Општине гр. Београда

целокупно чиновништво и особље Општине београдске дошло је да испрати свога I Потпретседника до вечне куће. А број његових пријатеља и поштовалаца, без обзира на положај и политичко обележје, бројао се на хиљаде. Око 3 часа по подне дошао је у аулу Општине Претседник Краљевске Владе г. др. Милан Сршкић, Министар правде г. Божа Максимовић, Министар унутрашњих послова г. Живојин Лазић, Претседник Народне скупштине г. Коста Кумануди , командант Београда армијски генерал г. Војислав Томић и претставници многобројних београдских ху-

У животу нема тежег душевног бола него опростити се за увек од пријатеља, са којим сам до јуче активно сарађивао на комуналним пословима Београда. Скрхане душе, болом раскиданих осећања, са сузама у очима, опраштам се у име Суда Општине града Београда, и у име своје, у име његових другова из општинске управе, са драгим, незаборављеним нашим ВиторомЈ^ Несрећни наш Виторе, изгубили смо те у пуном напону твоје неисцрпне активности, у моменту када си несебично и пожртвовано радио за добро и просперитет драгог нам Београда. Никада се ни речима ни једним оваквим предахом, не може исказати превелики бол који нас је окупио под овим грозним ударцем