Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр 621.

немилосрдног Провиђења; несрећна породицо нашег Витора, дозволи нама, његовим друговима, а преко нас и свима грађанима Београда, да с тобом поделимо овај тешки удар судбине и овај превелики бол за нашим драгим Витором. Колико губе Београдска општина и београдско грађанство, цео Београд, у своме првом потпретседнику драгом Витору Крстићу, то само ми, његови другови, најбоље осећамо, те нам је бол за увек изгубљеним пријатељем утолико већи и утолико тежи. Драги наш Виторе, нека ти је лака земља нашег драгог Београда, у коми си се родио, у коме си живео, и за који си радио и сво.ј живот дао. После говора г. Богдановића, који је присутиој маси грађана, натерао сузе на очи, у име Општинског одбора узео је реч одборник г. Павле Кара-Радовановић, који је рекао: Драги Виторе, По мојој дубокој старости, мени су се наметале, па још се и данас намећу, многе тешке дужности. Једна од њих, на сваки начин, најтежа, а то је: што су ми колеге — одбор ници — наложили да се, као најстарији одборник, у име њихово и своје, опростим с тобом, драги Виторе, на нашем вечитом растанку. Ту претешку дужност вршим кроз читаве деценије. У томе погледу чудна је моја судбина. Мени је било досуђено, да се, на вечитом растанку, опростим са бившим претседницима београдске општине: Милованом Марилковићем, Добром Митровићем и Миком Марјановићем, па ево и данас с тобом, драги Ви торе, као првим потпретседником Београдске општине. Праштајући се са покојним Добром Митровићем рекао сам: да је и сам Бог неправедан кад је узео и њега младога, који је тек закорачио у живот и који је обећавао много својом солидном, спремом и својим талентом. То би исто могао да поновим и данас на вечитом растанку с тобом, драги Виторе, јер си и ти отишао као млад човек, који де могао још дуго година да ради и да много уради на опште добро. Али, као што нема реда, готово, ни у чему, нема га ни у одласку са овога грешнога света. Смрт не узима жртве по неком реду и годинама старости, Напротив, бира их по неко! основи, која ,је остала тајна за све смртне. Главно је да смрт бира сво5е жртве из реда деце — родитељске радости и наде — узима породицама старешине, друштву добре, вредне и честите чланове, као што си и ти био, драги Виторе, По ономе што си ти радио и што ти је у део падало да радиш, друштво је, твојом смрћу, поетрпило велики, а твоја породица још и ненакнадиви губитак. Ја сам с тобом радио у Општини београдској кад смо били политички противници и потоњи година кад смо — по сили прилика — и потребама земље постали заједничари. И ако смо били, раније политички портивници, никад то није могло неповољно да утиче на наше личне при.јатељске односе. Као културни и добро васпитани људи, ми смо свакада били и остали добри лични при.јатељи, јер си ти био добар човек и добар друг. Ма колико да си био скроман, без неких надувених амбиција, ти си ипак јако запажен као маркантна политичка и пословна личност, Ти си свакад у свима пословима схватио своју дужност и исту вршио онако како су то изискивали и твоји морални и општи интеоеси наоодне заједнипе. После 6 јануара 1929 год и 3 септембра 1931 год. ти си, драги Виторе, отворено и одлучно маркирао свој став V тим новим насталим приликама. Историјски Мани-

фест нашега узвишенога Краља — Господара — од 6 јануара 1929 године прихватио си и и ти, као и сви ми твоји другови и пријатељи, као акт историјске неизбежности; као дело заштите народног и државног јединства изниклог из читавога мора проливене крви најбољих синова нашега народа. И ти, као и сви ми твоји другови у данашњој општинској управи, нисмо жалили труда да у најпотпунијој мери одговоримо својим дужностима и оправдамо дато нам поверење: да савесно управљамо опшитинским пословима наше миле и драге престонице. Ти си у томе предњачио. И у колико смо у томе успели, има се, у многоме, и теби, као првом потпретседнику, благодарити. Праштајући се с тобом, драги Виторе, ја ти на вечитом растанку велим: путуј, драги покојниче у рајско насеље, које си својим марљивим, родољубивим и савесним радом и заслужио. Збогом! А за све што си добро и корисно урадио, као државни чиновник за Краља и Отаџбину, а као општински часник за Београд и Београђане — хвала ти и и слава ти! Пратња се кренула ка Саборној цркви. Пред колима ношени су многобројни венци Београдске општине, општинских чиновника, многих београдских установа и покојникових пријатеља. У Саборној цркви одржано је свечано опело. Служио је епископ шибенички г. др. Иринеј Ђорђевић уз асистенцију једанаест београдских свештеника. Певали су хорови Београд. певачког друштва и особља Електричне централе „Никола Тесла". По завршеном опелу, пред црквом, у име Југословенске националне странке опростио се претседник Централног београдског одбора странке и одборник Београдске општине г 'г. Јован Гавриловић овим узбуђеним речима: Уцвељена и ожалошћена породицо — тужни зборе! Ни,је само ожалошћена породица, која у овом тренутку трпи превлики губитак раном смрћу свога хранитеља. Нису ни ближи и даљни пријатељи који у покојјном Витору Крстићу губе свога интимнога друга и пријатеља. И млада и тек у оснивању и почетку свога рада Југословенска Национална Странка, изгубила је у покојнику једног од вредних и агилних својих твораца, једног виђеног свога члана. Претсе!дник партијске организације у осмом гласачком месту, један од највиђенијих чланова Централног партијског одбора, Витор Крстић, заклопио је своје уморне очи и расчистио са овоземаљским животом. Покојни Витор Крстић, вредан као кртица на свима пословима, био је вредан и агилан и на партијском послу. Радећи тихо и без велике ларме, Витор Крстић није био од оних политичких људи који су се лактовима гурали и које је уображење као политичке великане распињало, већ је као и сви паметни и мислени људи, улазећи у партијске организације, како у ранијој партији којој је пре 6 јануара припадао, тако и улазећи у Југословенску Националну странку сматрао: да се кроз партију и њеие организације најбоље служи Народу, Краљу и Отаџбини. Зато је и ушао у исту и у њо,ј до последњг свога дана радио. Као политички човек Витор Крстић, није био од оних партијски настројених људи, који сем своје партије и партијске организације не трпи никога. Напротив. Тих по приради, покојник је био од оних помирљивих људи, који је