Општинске новине

Стр. 654

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Он говори о претрпаности локалног и даљњег путничког саобраћаја на перонима главне станице, а међутим, њему уопште није ни познато како ће се то питање у детаљном пројекту решити. И у другом свету, готово по правилу, свуда је локални и даљни саобраћај концентрисан у главним путничким станицама, где су само по групама перона подељени, а г. Ракочевић нам предлаже, да правимо станицу на спрату и утрошимо толике милионе и то ради одвајања локалног (блиског) саобраћаја, који се код нас, бар за банатски правац, не може лако ни одвојити од даљњег саобраћаја. Како није знао да је станица више Професорске колоније предвиђена искључиво за локални путнички саобраћај, он мисли да ће се путници у локалном саобраћају са целе дунавске стране служити постојећом главном станицом, уместо својом станицом „Дунав". И док на једној страни говори о тој пренатрпаности путничког саобраћаја на главној станици, дотле на другој страни недозвољава, да се путнички саобраћај узаног колосека одвоји у засебној станици иза поште, већ тражи да остане и даље на заједничком перону са нормалним колосеком. Теретне станице Г. Ракочевић вели, да су последњим планом предвиђене четири теретне станице на простору садањег Београда. А међутим, у чланку, на који он одговара, стоји крупним словима у наслову: да су предвиђене три, а не четири станице. Он стално понавља да су на простору Бара Венеција—Шест Топола пројектоване две теретне станице, док је, међутим, ту замишљена свега једна са ранжирним колосецима за савско пристаниште, које се има изградити дуж целе обале од београдског града до утоке Топчидерске реке. Како ће се ти колосеци распоредити, решиће се детаљним пројектом, који се ради заједно са пројектом савског пристаништа, са којим чини једну целину. За станицу „Шаран" и „Кланица" г. Ракочевић вели, да је сувишно имати на тој страни две теретне станице и онда каже: „место две предвиђене теретне станице на дунавској падини „Шаран" и „Кланица", довољно је предвидети једну теретну станицу „Дунав" испод електричне централе, с тим да се ст. „Кланица" задржи у малом обиму..." Код њега су према овоме, станица „Шаран" и „Кланица" две станице, а кад се место ст. „Шаран" изгради друга станица „Дунав", а „Кланица" задржи, онда њихов збир износи један!... Као што се види он уопште не познаје терен на дунавском крају, јер не би могао предлагати, да се испод Електричне централе подигне станица, где за њу уопште нема места!

Пошто је тврдио да су у Бари Венецији и Шест Топола пројектоване две теретне станице, док је у ствари предвиђена само једна, он даље вели: „За станицу намењену за потребе савеке падине Београда и оавскаг пристаништа иема потребе. Исто тако ;не налазимо да има потребе да се за локални теретни саобраћај гради ст. „Шест Топола" пошто у близини постоји теретна станица у Бари Венецији, која треба и даље да остане." Пошто је рекао оно, што се уопште са стручног подиума не би смело рећи, наиме: да савска страна, т.ј. половина Београда и савско пристаниште нема потребе за теретном станицом, он после тога вели, да треба задржати постојећу теретну станицу у Бари Венецији, која разуме се и служи за ту Савску падину. Пошто је противан да се код „Шест Топола" ради теретна станица, он предлаже да се изради теретна станица за насеља: на Бањици, Дедињу, Топчидерском Брду и ЧукариЦи и за војне потребе и предлаже, да би за њу било најповољније место „на игралишту (!) Дунавског кола јахача, с тим да се игралиште пребаци..." Дакле, код њега Бањица треба да се служи станицом на „игралишту" Кола јахача! Пруга Београд—Вишњица—В. СелоВинча—Зуце Трећину целог чланка утрошио је г. Ракочевић доказујући непотребност ове пруге. Њега је то нарочито тангирало, јер је то оригинално решење V усвојеном плану железничког чвора, које је наишло на опште одобравање, као и због једне сасвим друге ствари о којој овде не желимо да говоримо. Није могуће одговорити на све аргументе, које је г. Ракочевић изнео против тог решења, јер би требало написати о томе читаву расправу. Биће довољно задржати се само на неким карактеристичним случајевима. У чланку, у коме је изнето усвојено решење чвора, на који г. Ракочевић одговара, о тој прузи преко В. Села стоји ово: „Једна од највећих мана постојеће железничке мреже јесте та, што Београд, таво важан центар и железнички чво-р, има из унутрашњости Србије свег.а један прилаз у правцу Топчидер—Београд. Шта више, две велике железничке мреже, једна у Србији и друга преко Саве и Дунава, везане су једном једином пругом преко Топчидера. Да би се ова| недостатак отклонио нови план железничког чвора предвиђа продужење пруге из станице Кланица поред Дунава преко Вишњице, Вел. Села, Винче уз Болечку Реку до везе са пругом Топчидер—Мала Крсна код села Зуца." Као што се види, ова је ствар јасна за свакога. И док би сваки други објективан човек и пријатељ Београда са радошћу поздравио ово решење, које поред осталог отвара Београду читав нов крај за снабдевање и излете, дотле се г. Ракочевић томе енергично противи.