Општинске новине

4*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 655

План железничког чзора Београда

Жарково

Ево шта он вели о том питању: „Ово решење треба кориговати тиме, да је Београд довољно везан са унутрашњошћу Србије, и го са три железничке линије: 1. Беотрад—-ТопчидерМ. Крсна—Пожаревац (Ниш и Крагујевац), 2. Београд—Младеновац—Лапово—Ниш (Крагујевац—Косово), и 3. Веза узаног колосека Београд—ОбреновацЛајковац—Чачак—Ужице. Поред тога је предвиђена и налази се у грађењу четврта веза Беогрвд—Ресник—Барајево — Лазаревац — Ваљево — Тузла — Бања Лука. Поред ове четири постојеће и предвиђене везе Београда са Србијом није потребно предвидети и пету, тешко изводљиву пругу, која им^а да веже Вишњицу, В. Село и Винчу са Београдом и Малом Крсном." Из овога се види да је г. Ракочевић побркао стручне изразе: прилаз и веза. Прилаз, то је правац извесне комуникације и тим правцем може бити произвољан број веза. Набрајајући све могуће везе Београда нормалним пругама, он их све спроводи једним јединим правцем преко Топчидера т.ј. једним прилазом. Дакле, није реч овде о довољности и недовољности веза преко Топчидера већ се овде хтело да се постигне нешто више од веза, а то је: да се у Београд може доћи из долине Мораве не само преко Топчидера него

и преко Вишњице. Са овим новим прилазом престоници, постигнутим пругом Београд—Вишњица—Зуце, везан је директно Панчевачки мост, на који је начин створена могућност да се из Баната може отићи директно у долину Мораве а да се не мора проћи кроз главну београдску станицу. Сваки објективан човек ту види једно исправно решење са гледишта саобраћајног. Међутим г. Ракочевић то решење ипак осуђује и ево шта о њему вели: „Може ли се и сме ли се пројектовати једна железничка путничка линија између Баната и Србије преко Београда а да путнички возови не сврате у Београд — т.ј. да се пројектом тежи, да се обиђе Београд?! У том случају возови би примали путнике из Србије за Банат и обратно. Сви путеви из Србије воде у Београд и преко Београда у Банат, односно за Војводину и север наше државе, па и међународни возови морају проћи кроз Београд и не могу обићи Београд, јер је Београд центар наше државе! Овакво би дело био неопростив грех према Београду, престоници, наше државе." „Путници из Београда, који би ишли у Банат, не би могли користити те возове, јер би путничка станица за Београд за те директне возове била у Миријеву, те би морали поред тих обилазних возова употребити друге за путнике између Београда и Баната."

Ово тврђење г. Ракочевића имало је само један циљ, и то: да вештачки изазове револт Београђана против решења железничког чвора, који према овоме, што је он написао има за циљ да Београд упропасти, уместо да га подигне. Али оставимо на страну тај недозвољен метод критике; овде је важнија једна друга ствар.