Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ности и њених политичких последица неће давати само Суд Општине београдске него и Краљевска Влада преко Министра унутрашњих послова, чиме се искључује у највећој могућој мери свака самовоља у овом питању и од целине и од делова. Трошарински рејон, остаће исти, не терегећи ни у будуће потрошаче сељаке већ искључиво као и до сада потрошаче из града. Он ће се морати проширити једино на Земун, али тек пошто се претходно изоставе они земунски порески облици којима Београд није оптерећен. (б) Исто тако и Београд се боји нових и великих издатака, који би на њега пали због уређења припојених делова. Нарочито се чују приговори, као да ће села однети огромне милионе за своје нове потребе, које за њих настају уласком у варошки рејон (вода, осветлење, калдрма, експропријацнја итд.). Упоредо са тим иде и замерка, као да се центар на овај начин занемарује. И ове су све бојазни такође неосноване. Претпостављати да ће села, већ самим тим што су ушла у састав Београда, имати на силу да се претварају у варош, и да ће морати на брзу руку да добијају градски тип, значило би и сувише буквално схватити смисао проширења рејона. Декретом и параграфом не претварају се читава ненасељена поља у насеља нити села у градове. То наивно веровање нису имали ни они сељачки спекуланти који су тако ревносно увек настојавали да се њихова села „по изјављеној жељи грађана" проглашавају за варошице, па ће такво веровање, убеђен сам, још мање имати граћани Београда. Издатака који би имали гај циљ и тај обим не може бити и неће бити. Исто тако неће бити никаквих нових персоналних издатака нити њиховог повећавања. јер са овим особљем, које општина данас већ има, може да се подмире све потребе и у новом рејону. А у колико би ипак било издатака, кад средства буду допуштала, на потребну хигијену и подизање припојених села, то би у крајњој линији било на корист центра, јер би појачавало потрошачку моћ нових делова. У осталом, стари и толико пута понављани приговор, као да се уређење ужега центра запоставља, данас је већ увелико неоснован,

~XV после свега што је урађено, па је за то право чинити шт.о се може и за периферију: ближу и даљу. Разуме се, све то зависи од средстава ко.ја се имају на расположењу. Пружати се преко губера није никаква политика. Ту неразмишлзеност, уверен сам, неће чинити ни једна општинска управа. Нарочито не данас, када терети ранијих радова и ранијих зајмова тако тешко притискују општински буџет. Али на појачавање финансијских извора општинских и на сигурнији прилив прихода могу измењене прилике врло брзо извршити повољан утицај. Београд, иако у напону и полету изграђивања, ипак у главном варош чиновника и ситне буржоазије, није у свом досадашњем склопу имао ни велике индустрије, ни услова за њу (и можда је из многобројних разлога баш добро што је то тако). Сада ће он вероватно добити побољшање услова и у том правцу у колико опште привредне тешкоће за данас то не ометају — чим се пусти у саобраћај Савски и Дунавски мост и чим преко њих проструји ново гравитирање. Својим проширеним рејоном Београд ће пружити могућности да се и на овом пољу, у колико то зависи од његове општине, ствари развијају у што бољем складу са његовим тежњама и његовим потребама. Ти ће се утицаји морати у извесној мери осетити и у његовој трговини и целокупној привреди, јер ови нови моменти не могу остати без свога дејства. (3) Према свему изложеном, овакво решење рејона београдског не само да претставља здраво гледање на уже комуналне интересе Београдске општине него и једну похвалну пажњу надлежних наспрам Београда као Престонице. По овом свом својству Београд има право да буде општа брига. Само благодарећи џиновским напорима својих грађана, он је од згаришта и рушевина постао град пораста и полета. Али Београд треба да буде огледало и понос целе Југославије, и за то би био грех да његови многобројни проблеми остану само на његовим грађанима. Ово у толико пре што му грађани јако посустају и не могу више да издрже тај огромни замах.