Општинске новине

XVI

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Необавештени и злонамерни људи ширили су годинама заблуду, као да Београд ужива неке нарочите повластице и живи под изузетним режимом који се не признаје другим градовима. У ствари никаквих привилегија он нема, већ напротив подноси и оне терете које не подноси апсолутно ни један други град у целој Југославији (такав је, например, један терет у виду права експропријације за државу, који је Београду само у прошлој години однео 417.950 квадратних метара прво-

класног земљишта без иједне једине паре накнаде). Време је да то стање буде промењено, и да се жртве Београђана већ почну олакшавати. Оваквим решењем рејонског питања, које су несумњиво налагале побуде на.јопштијег карактера, питање Београда почиње да излази из свог узаног локалног оквира и да се пење на степен општег проблема.

Карактеристике становништва наЈновијег атара Опшгине града Београда®

Укупан број становника новог атара Општине града Београда, који је установљен § 73 Финансијског закона за 1934/35 годину, моћи ће се тачно утврдити тек кад буду на терену повучене границе новог атара, тј. кад буду прецизно маркирани делови суседних општина, побројани под ставом а) и б) истог параграфа и кад постане неспорно не само која села него и које куће се издвајају из тих суседних општина- и припајају престоничкој општини. Свако, ко је ма и површно пратио послове око прегруписавања општина, зна на колике се тешкоће наилази приликом повлачења граница на терену које су обележене у .једном закону или уредби, и у колико разних варијација могу да се спроведу те законске одредбе.. Разлике и у површини и у броју становништва могу да буду знатне; нзрочито када се разгрзничење има да изврши кроз крајеве чији географски називи нису тачно дефинисани, као што је донекле и овде случај. Треба имати у виду да ни границе атара Општине града Београда, — раније престонице Србије а после ослобођења престонице Југославије, — нису биле тачно обележене све до Закона о атару Београдске општине од октобра 1929 године, који је учинио кра.ј размирицама између престоничке општине и суседних општина око граница поипошвши Беогоадско! општини сва предграђа. Па потребно је било да протекне извесно време док су и те грзнице. много познатије и неспорније, маркиране на терену. Мораћемо сачекати да се заврши то повлачење атарских граница на терену, па да

* Подаци, у колико се односе на попис од 1931 год., израђени су сада према непубликованим подацима Опште државне статистике.

дођемо у могућност да прорачунамо тачан укупан број становника проширене престонице. Онда ће се моћи издвојити пописни листићи и домаћинске листе становника тих суседних општина, који су постали београдски грађани. Сада се могу пружити само статистички подаци за оне општине које су целе припојене атару Општине београдске, то јест за општине: Вишњичку, Миријевску, Маломокролушку, Великомокролушку, Кумодрашку, Јајиначку, Ресничку, Кнежевачку, Жарковачку, Железничку, Бежанијску, Земунску, Борчанску и Овчанску. Укупна цифра становника неће се вероватно много повећати ни кад се додају цифре становника из делова распарчаних суседних општина, јер то нису густо насељени крајеви. Густина насеља Да се прорачуна густина насеља, потребно је имати тачне податке о површини. А ту су статистичари наилазили увек на тешкоће кад је био у питању атар београдске општине. За атар, означен законом од 1929, прорачуната је прво површина на 75 кв. км. (сама острва: Циганлија, Велико Ратно острво и Хуја имају преко пет и по кв. км.), а доцније је та цифра поправљена., после тачнијег премеравања, нч 85 (тачно 85,85) кв. км., како је ушла и у табелу Опште државне статистике. Кад се има у виду са колико је тешкоћа утврђивана површина досадашњег општинског атара, биће јасно да је ризично правити и поиближне процене о површини новог атара. Та је површина ознзчена само приближно у приложеној табели Опште државне статистике. према једној процени Катастарског отсека Општине београдске, са 320 кв. км. Ако узмемо да је она колико толико вероватна, пада у очи да се површина атара Општине града Београда повећала близу че-